Pero Zlatar bio je novinar koji je rušio prepreke i dokazivao svojim radom da se uvek, bez obzira na ograničenja ili podmetanja, mogu raditi velike i značajne stvari. Umro je u 86. godini od srčanog udara, a radio je do poslednjeg dana, i uvek govorio da novinarstvo nema starosne granice, ni rok trajanja.

„To si što si, do kraja života“, rekao je u svom zadnjem intervjuu koji je u hrvatskim medijima dao za list „Novinar“.

Čovek koji je stvarao trendove, rušio tabue i barijere u vremenima za koja se govori da su bila neslobodna i najteža za novinarsku profesiju. Ipak, i u tim navodno olovnim vremenima ideoloških komisija bilo je onih koji su očigledno mogli nešto da naprave i koji se nisu samo pravdali time da je bilo grozno, pa da nisu ništa mogli da učine.

Pero Zlatar bio je urednik nekoliko izdanja zagrebačke kuće Vjesnik koja i danas ima kultni status i izaziva nostalgiju i lepa sećanja generacija i generacija stanovnika ovih prostora – Plavi Vjesnik, Studio i Arena.

Novine su imale „svetske“ tiraže i popularnost. Sam je govorio da na naslovnicu Studija (imao je tiraž koji je dosezao preko 700 hiljada primeraka) ne može niko ko nema veći tiraž od Studija.

Zlatar se rodio u Skoplju 26. oktobra 1934. godine. Novinarstvom je počeo da se bavi s 15 godina, a svojim idejama i radom u novinarstvu pomerao je granice još krajem 50-ih i početkom 60-ih godina, pokazujući da se uvek može naći prostor za izražavanje i slobodu medija.