Mohsen Fahrizadeh Foto: EPA-EFE/IRANIAN SUPREME LEADER'S OFFICE HANDOUT

Mohsen Fahrizadeh osnovao je vojni nuklearni program Islamske republike 2000-tih godina i delom zato je bio jedan od najbolje čuvanih i zaštićenih Iranaca. Ipak, brigadni general Iranske revolucionarne garde i atomski fizičar je likvidiran.

Ubistvo Fahrizadeha, koga su Izrael i SAD označavali kao „Broj 1“ nuklearnog programa Irana, prema oceni političkih i vojnih analitičara definitivno baca loše svetlo na tajnu službu Revolucionarne garde koja tvrdi da ima sve pod kontrolom u Iranu.

Masud Ali Mohamadi Foto: EPA/ABEDIN TAHERKENAREH

Otac atomske bombe

Iranski mediji su u velikoj meri umanjili Fahrizadehov značaj predstavljajući ga kao naučnika koji je učestvovao u izradi domaćih testova na kovid 19, umesto stručnjaka za proizvodnju raketa, dok se istovremeno isticalo da je iranski nuklearni program dovoljno napredovao da odavno ne zavisi od jednog čoveka.

Pročitajte još:

Ipak, činjenica da su Fahrizadeha u trenutku napada čuvali telohranitelji govori da je Iran vrlo ozbiljno shvatao pitanje njegove bezbednosti

Fahrizadeh je bio poznat kao „otac iranske atomske bombe“, svojevrsni mastermajnd iranske ambicije da razvije nuklearni program. Javnost maltene da sve donedavno nije znala ni kako je Fahrizadeh izgledao i na internetu maltene da nije bilo njegovih fotografija.

I 2008. pokušan je atentat na Fahrizadeha – na njegov automobil prikačena je eksplozivna naprava, a Fahrisadeh je jedva uspeo da iskoči iz auta i spase se.

Ovog puta, ipak, nije imao šanse.

Motiv je politički

Motiv ovog ubistva, mada niko još uvek nije preuzeo odgovornost za atentat, pre je politički nego povezan sa nuklearnim aktivnostima Irana, piše BBC.

Dva moguća motiva naročito su privukla pažnju javnosti i stručnjaka. Prvi – da se suzbije potencijalno poboljšanje odnosa Irana i nove američke administracije koja će stupiti na dužnost sa novoizabranim predsednikom Džoom Bajdenom.

Džo Bajden Foto:Tanjug/AP Photo/Carolyn Kaster

Drugi – da se Iran isprovocira i podstakne na čin odmazde.

Američki (ne)prijatelji

Kada predsednik Irana Hasan Rohani govori o „neprijateljima“, misli na aktuelnu američku administraciju Donalda Trampa, Izrael i Saudijsku Arabiju.

I Izrael i Saudijska Arabija su zabrinuti da će na Bliskom istoku doći do političkog zaokreta sa stupanjem Džoa Bajdena na funkciju predsednika, a da će upravo ove dve zemlje u toj novostvorenoj političkoj atmosferi trpeti posledice.

Bajden je, istina, u predizbornoj kampanji jasno istakao da namerava da Ameriku ponovo pridruži nuklernom sporazumu sa Iranom koji je 2015. ispregovarao bivši predsednik Barak Obama, a Donald Tramp poništio 2018.

„Krv mučenika će se uvek pamtiti“

Na sahrani ubijenog iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha, iranski državni vrh upozorio je da će se Teheran osvetiti za to ubistvo za koje se optužuje Izrael. Vrhovni vođa Irana Ajatolah Ali Hameni pozvao je na kažnjavanje onih koji su odgovorni za ubistvo Fahrizadeha. Pored toga, ukazano je i na propuste u radu bezbednosnih i obaveštajnih službi.

Foto:Iranian Defense Ministry via AP

“Neprijatelj dobro zna da ne može počiniti zločin, a da iranski narod ne odgovori. Krv mučenika će se uvek pamtiti i neprijatelj je počinio grešku ovim ubistvom”, rekao je general Amir Hatami, pošto je poljubio kovčeg sa posmrtnim ostacima ubijenog naučnika.

Tajne službe pune rupa

Veliki broj Iranaca na društvenim mrežama upitao je kako je moguće da neko toliko dobro zaštićen bude ubijen usred bela dana, i to uz iransku retoriku o vojnoj i obaveštajnoj nadmoći.

Iz sveta i regiona čitajte i:

„Dok su tajne službe i sigurnosni aparat zauzeti praćenjem i maltretiranjem studenata, aktivistkinja, novinarki i neistomišljenika, nuklearne naučnike nam ubijaju na ulici usred belog dana“, navodi se u brojnim tvitovima i komentarima Iranaca, posle ubistva Mohsena Fahrizadeha, kako je preneo DW.

Aparat je zakazao kao i onda kada je ubijen komandant brigade Al Kuds Kasim Sulejmani koga je američka vojska ubila početkom godine u Iraku. Obojica su bili pod zaštitom IRGC-a, organizacije za zaštitu infromacija.

Iran se zaklinje na odmazdu, ali bi ubistvo Fahrizadeha moglo da duboko uzdrma poverenje u obaveštajne službe i nuklearni program. To bi, po svemu sudeći, moglo da se Iranu žestoko obije o glavu, bez obzira na to da li će osveta biti servirana.

BONUS VIDEO

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar