"Korona je deset puta smrtonosnija od svinjskog gripa" izjavio je Tedros Adhanom Gebrejesus, direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i odmah dospeo na naslovnice svih svetskih medija, ali i na metu kritika epidemiologa koji smatraju da ove dve zaraze nisu za poređenje.
Tu poruku SZO-a, deo javnosti je izgleda shvatio sasvim suprotno nego što je to bila Tedrosova namera.
Naime, statistike i brojke koje se povezuju sa svinjskim gripom toliko su zbunjujuće da malo ko zna šta bi trebalo da znači da je Covid-19 deset puta smrtonosniji, piše Index.hr.
Naravno, kada se gleda kontekst Tedrosovih drugih izjava u istom razgovoru, jasno je da je hteo da poruči da je nova pandemija toliko opasna da se svet ne bi smeo previše opuštati.
„Znamo da se Covid-19 brzo širi, a znamo i da je smrtonosan, deset puta smrtonosniji od pandemije gripa 2009.“, rekao je prvi čovek SZO-a.
Poređenje sa svinjskim gripom iz više razloga jednostavno nije najbolje rešenje. Pre svega, mnogi se danas ni ne sećaju svinjskog gripa iz 2009., pa ne mogu razumeti šta bi trebalo da znači da je korona deset puta smrtonosnija.
Osim toga, deo javnosti upravo pandemiju svinjskog gripa pamti kao svojevrsnu mrlju u istoriji komunikacije SZO-a. Naime, prve procene smrtnosti u toj pandemiji bile su prilično visoke, da bi se konačno pokazalo da je ona bila relativno blaga, blaža od žešćeg sezonskog gripa.
Konačno, brojni epidemiolozi će nakon takvog poređenja čelnika SZO-a posegnuti za digitronima, pa će napraviti svoje vlastite računice i zaključke o ‘stvarnoj’ težini Covida-19. Oni koji bi voleli da korona ispadne manje opasna nego što se sada čini, će izvući najniže procene prema kojima je fatalitet CFR (broj umrlih i obolelih) od svinjskog gripa u nekim delovima sveta bio oko 0,02%. Množenjem te najniže procene sa 10 doći će do zaključka da je fatalitet Covida-19 oko 0,2%, što je „samo“ dva puta više od najjačeg sezonskog gripa za koje je CFR manji ili jednak 0,1%.
Ako ipak uzmemo najveću ranu procenu SZO-a prema kojoj je CFR bio oko 1,5%, koliko je bilo izračunato za Meksiko i neke druge latinoameričke države, pa to pomnožimo sa 10, dobićemo oko 15%, što je veći fatalitet nego kod SARS-a.
Kasnije procene suzile su ovaj interval, ali CFR svinjskog gripa nikada nije postao jednoznačan broj, kao što to nisu ni fataliteti drugih bolesti. Za neke su intervali čak i veći. Za bubonsku kugu procenjen je fatalitet između 5% i 60%, za bolest Marburg od 23% do 90%, a za morbile od 0,3% do 3%, s time da u nekim siromašnim delovima sveta može dosegnuti čak 30%.
Ukupni brojevi umrlih zbunjuju. Sa jedne strane, prema podacima SZO-a u pandemiji svinjskog gripa potvrđeno je umrlo samo 18.500 ljudi. Međutim, ugledni britanski medicinski časopis „Lancet“ kasnije je objavio studiju prema kojoj je virus A(H1N1) odneo između 151.700 i 575.400 života.
Broj umrlih u pandemiji koronavirusa već sada je gotovo 10 puta veća od broja umrlih u pandemiji svinjskog gripa. Ipak niko nema pojma kako će brojke izgledati kada se ova pandemija završi.
Pročitajte još:
Podsetimo da za svet nisu najopasnije one bolesti čija je smrtnost najveća. Postoje bolesti čija je smrtnost jako visoka poput ludih krava, koje je neizlečivo, čiji je CFR čak 100%. Ipak, budući da se slabo prenosi, ukupne žrtve te bolesti u svetu tokom više decenija, broje se u hiljadama.
Sa druge strane su morbile čiji je fatalitet mnogo niži, kreće se negde između 0,05% u razvijenim zemljama do oko 3% u nerazvijenim, a izuzeci su sa do 30%. Kako je ta bolest jedna od najzaraznijih, pre pojave vakcine u epidemijama koje su se znale događati svakih nekoliko godina, odnosila je oko 2,6 miliona života.
Sa treće strane je španski grip koji je 1918. i 1919. u svetu odneo između 50 i 100 miliona života. Bio je manje zarazan od morbila kojima je svojstveno da jedna bolesna osoba zarazi između 15 i 18 zdravih osoba, pa čak i od Covida-19, ali je bila smrtonosnija od obe bolesti. Tačan CFR za španski grip nikada nije precizno utvrđen, ali se procenjuje da je bio veći od 2,5%.
Broj umrlih se razlikuje po zemljama i zavisi od brojnih činjenica. Jedan od problema u slučaju korone je što u velikom procentu uzrokuje teške kliničke slike, pa zdravstveni sistemi koji ne uspevaju dobro da ga kontrolišu postaju pretrpani, što rezultira povećanom smrtnošću ne samo od Covida-19 već i od brojnih drugih bolesti jer mnogi ne uspevaju da dobiju potrebnu zdravstvenu negu. Osoba koja doživi infarkt, a ima simptome korone, moraće satima, a možda i danima da čeka da testovi pokažu sme li se i u kakvim uslovima izvesti operacija. Još je veći problem sa osobama koje čekaju transplantaciju organa ili hemoterapiju. Zbog svega navedenog jedna od mera kojima se ocjenjuje težina neke bolesti jeste tzv. višak smrti u određenom razdoblju, odnosno povećanje broja umrlih u odnosu na prošlu godinu u isto vreme.
Na kraju, treba imati na umu da mnogi ljudi koji ne umru od korona virusa mogu imati doživotna oštećenja organa, uključujući i drastično smanjenu funkciju pluća. Nije sve u smrtnosti.
Naime, Ozren Polašek, specijalista za javno zdravlje sa Medicinskog fakulteta u Splitu smatra da je SZO hteo poručiti da je korona opasnija od gripa.
„To je početak i kraj ove rečenice. Nikakva dodatna analiza nakon toga nema smisla, jer ova dva virusa ne deluju na nas isto. Prva zabeležena epidemija gripa dogodila se čak 400 godina pre Hrista, dok su se naučnici usuglasili da je prva neosporna epidemija gripa bila oko 1580. godine. Ovo znači da je virus gripa uz nas bar 500 godina ili oko 20 generacija ljudi. Tokom ovog vremena, virus gripa je ubijao one ljude koji su bili najosjetljiviji i na taj način oblikovao našu populaciju, koja je, paradoksalno, vremenom postajala sve otpornija na virus. Najgora epizoda je španski grip, koji se proširio celim svetom i ubio između 50 i 100 miliona ljudi i na taj način iz populacije uklonio sve koji su bili osetljivi na grip. Sa druge strane, ovakav koronavirus sa nama je samo oko pola godine. To znači da, nažalost, ne možemo brojčano upoređivati učinak ova dva virusa, jer deluju na različitim nivoima“, upozorava Polašek.
