Umesto što se smejete našem modelu borbe sa kovidom19, bolje bi bilo da nešto naučite iz našega iskustva, tvrdi švedski epidemiolog Anders Tegnel.
On u otvorenom pismu koje prenosi Politiko kaže da karantin i druga ograničenja koja su uvele sve evropske zemlje može funkcionisati samo u kratkom periodu, a na duge staze švedski model je bolji.
Švedska vlada nije uvodila restriktivne mere, već je samo dala uputstva građanima kako da se ponašaju, što je za posledicu imalo više zaraženih i više žrtava od koronavirusa nego u zemljama koje su uvele karantin.
U pismu se objašnjava da „švedski model“ nije isto ono što su primenili u Sjedinjenim Američkim Državama i Brazilu, to jest „šivi i dozvoli da se umre“, niti je to metod „da svako brine o sebi“, „već svi za sve“.
„Švedski model“ odbrane od koronavirusa ima istorijske korene i bazira se na ideji da svako treba da učestvuje u odbrani (ne samo od zaraze, već i u drugim situacijama) i da svako treba da da svoj doprinos.
Dugoročno pokazaće se da je „švedski model“ bolji, jer je striktne mere ograničenja, crvene zone i karantin moguće primeniti samo kratkotrajno, tvrdi on.
„Suprotstaviti se krizama koje traju duže ili se vraćaju u talasima, moguće je samo odgovornim učešćem i ponašanjem svih građana“, piše u Tegnelovom pismu iz Stoklholma.