Švedska je jedina evropska zemlja koja nije uvela stroge mere u suzbijanju širenja koronavirusa. Iako je broj umrlih od posledica kovida-19 poslednjih nekoliko dana u porastu, još je prerano reći da li je odluka švedskih vlasti bila ispravna ili pogubna za njihov narod.
Službenih informacija o uvođenju strožih mera još uvek nema, ali 16. aprila švedski parlament je doneo zakon koji vladi dozvoljava donošenje određenih mera kako bi se zaustavilo širenje virusa. Zakon će stupiti na snagu 18. aprila i važiće će do 30. maja.
U teoriji, to znači da bi vlada mogla uvesti strože mere od kojih je do sada zazirala. To bi značilo da mogu, bez konsultovanja parlamenta, da zatvore škole, restorane, teretane ili bilo koje drugo preduzeće ako misle da bi ta odluka mogla da spasi živote, piše Local.
U praksi, strože mere mogu uvesti samo ako se nalaze u situaciji koja je toliko hitna da nemaju vremena za raspravu u parlamentu, a parlament ima pravo da opozove svaku meru nakon što ona stupi na snagu. Uvođenje policijskog časa bez prethodne rasprave u parlamentu je nemoguće uvesti.
O ovom zakonu, koji je pre nedelju dana bio još samo predlog zakona, međunarodni mediji su se raspisali tvrdeći kako se radi o „zaokretu u švedskom eksperimentu“. Ipak, on u ovom obliku još uvek ne znači velike promene za Švedsku.
Premijer Stefan Lofven je prošlog vikenda upozorio kako će „hiljade života biti izgubljeno“, da će borba trajati nekoliko meseci i da se možda nisu za nju dovoljno dobro pripremili.
Međutim, uvođenja konkretnih strožih mera nije bilo. Jedina novost koju je danas doneo je produženje zabrane putovanja u Švedsku za još 30 dana.
U samom početku, kad se virus sredinom januara širio po Kini i Vuhan se spremao na karantin, Švedska je reagovala isto kao i ostatak sveta.
„Šanse da virus dođe do Švedske su vrlo male“, umirivalo je tada građane ministarstvo zdravlja.
Kad se virus približio Evropi, a potom u martu zavio Italiju u crno, optimizam se naglo izgubio.
„Šanse za pojavu virusa u Švedskoj su vrlo visoke“, izjavile su švedske vlasti 10. marta.
Evropa je bila na prekretnici. Hoće li uvesti stroge mere ili rizikovati veliki broj umrlih? Velika Britanija i Holandija su neko vreme iskušavale kolektivni imunitet, ali kako je broj umrlih rapidno rastao, ubrzo su odustali od te ideje. Gotovo cela Evropa je do kraja marta praktikovala mere socijalnog distanciranja, zatvorila škole i trgovinske centre i zabranila okupljanja.
I Skandinavija je sledila sličan primer. Danska je zatvorila škole 12. marta, a potom su ju sledile Finska i Norveška. Zatvorene su i neprehrambene trgovine i restorani. Iako se činilo kako će iste mere uvesti i Švedska, to se do danas nije dogodilo. Od svih epidemioloških mera koje su uveli njeni susedi, poput zatvaranja zimovališta u Norveškoj ili stavljanja Helsinkija u karantin, Švedska je uglavnom ostala samo na zdravstvenim preporukama i verovanju svojim građanima da će se „ponašati kao odrasli ljudi“.
Nakon što su 11. marta zabeležili prvi smrtni slučaj, donesena je zabrana okupljanja više od 500 ljudi. Restorani, hoteli, kafići i škole i dalje normalno rade. Krajem marta broj okupljanja smanjili su na 50 ljudi. Sve drugo ostalo je na preporukama.
Prema poslednjim brojkama Evropskog centra za kontrolu i prevenciju širenja bolesti, u Švedskoj je od koronavirusa zaraženo gotovo 12.000 ljudi, a umrlih je više od 1.200. To je dvaput više umrlih nego u Finskoj, Norveškoj i Danskoj zajedno. Danas je Švedska zabeležila i rekordan broj umrlih u jednom danu od početka izbijanja pandemije. Umrlo je 170 ljudi.
Švedska će uskoro „eksplodirati“
Međunarodni mediji, ali i neke vlade, tvrde kako ove brojke pokazuju da će Švedska uskoro „eksplodirati“. Američki predsednik Donald Tramp rekao je kako Švedska zbog svoje odluke sprovođenja imuniteta krda trenutno „jako teško pati“.
Švedske novine Dagens Nyheter objavile su pre nekoliko dana pismo 22 švedska naučnika koji kritikuju švedski Zavod za javno zdravlje i njihovu strategiju u borbi s koronavirusom. Tvrde kako zbog njihovih postupaka švedski političari sada moraju intervenisati „brzim i radikalnim merama“. Peticiju za uvođenje strožih mera je potpisalo gotovo 2.500 doktora, profesora i naučnika.
Pročitajte još:
Odgovor švedskih vlasti bio je – mi činimo isto kao i vi, sve što radimo je u svrhu zaštite naših građana. Ministarka spoljnjih poslova Ann Linde negirala je da se koriste imunitetom krda, već da „rade stvari koje nabolje odgovaraju Švedskoj i veruju u odgovorno ponašanje građana“.
Trampovu izjavu je opisala kao „činjeničnu grešku“. U intervjuu za BBC-jevu svetsku službu, kazala je da je ‘mit’ da u Švedskoj život teče normalno, a izostanak restrikcija, odnosno činjenicu da je velika većina mera i dalje sadržana samo u preporukama, ilustrovala je podatkom o vakcinisanju.
„Znate, zakonski u Švedskoj vakcinisanje nije obvezno, ali svejedno imamo ogroman postotak vakcinisanih“, kazala je Linde dodajući da se sve švedske vlasti već 400 godina oslanjaju na tamošnje institucije koje vode stručnjaci.
Što se tiče Šveđana, oni uglavnom podržavaju tamošnji Zavod za javno zdravlje. Istraživanje SVT-a je pokazalo da jako veliko poverenje ima 19 odsto građana, a poprilično veliko 29 odsto građana.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
