Tokom Bregzita se pojavio niz kritičnih tačaka: Šta će biti sa granicom Republike Irske i Severne Irske? Koliko para London treba da uplati za projekte i fondove na koje se ranije obavezao u Briselu? Da li će EU i Britanija zaključiti sporazum o slobodnoj trgovini?
Na Bregzitu se lome koplja odavno, ali sada se tenzije iznova pojačavaju između Londona i Brisela – a u krajnjoj instanci i Vašingtona. Ukratko, britanski premijer Boris Džonson ultimativno traži od EU dogovor o trgovinskom sporazumu u roku pet sedmica i insistira na svojim uslovima. Preti i otkazivanjem sporazuma o Severnoj Irskoj. To bi za EU bio kraj svih razgovora.
Glavne tačke spoticanja:
- Granica Republike Irske i Severne Irske
- Sporazum o slobodnoj trgovini
Velika Britanija je napustila političke strukture EU 31. januara, a ekonomsku će 31. decembra, kada se završi 11-mesečni prelazni period. Dve strane do tada pokušavaju da sklope novi trgovinski sporazum, ali razgovori su zaglibili oko pitanja koja uključuju prava ribolova u vodama Velike Britanije i pravila poštene konkurencije preduzeća.
Obe strane kažu da će se Velika Britanija, ukoliko ne bude postignut sporazum do sledećeg meseca, 1. januara suočiti s ekonomski skupim i za nju štetnim izlaskom iz EU bez dogovora.
Protokol o Severnoj Irskoj je deo Ugovora o izlasku Velike Britanije iz EU koji je nakon mukotrpinih pregovora potpisan prošle jeseni i koji je prihvatio i britanski parlament. Njime je prihvaćeno da se na granici Severne Irske prema ostatku Velike Britanije uvedu neke vrste kontrola kako bi Irska u celini, dakle Republika Irska i Severna Irska, ostala jedinstveni ekonomski prostor. Cilj je bio da se održi mirovni sporazum kojim je okončan oružani sukob katoličkih republikanaca i protestantskih unionista u Severnoj Irskoj.
Umesto da se približe trgovinskom sporazumu, Evropska unija i Velika Britanija su se oštro sukobile zbog planiranog britanskog zakona za koji EU kaže da bi predstavljao ozbiljno kršenje sporazuma o Bregzitu i uništio i ono malo poverenja koje je ostalo između te dve strane.
Pročitaj i:
Blok od 27 država je upozorio London da do kraja septembra mora da povuče planirani zakon o svojoj trgovini sa Severnom Irskom, ili će se suočiti s pravnom borbom čak i pre završetka prelaznog perioda za izlazak Velike Britanije iz EU 31. decembra.
Pre manje od godinu dana dve strane su potpisale i ratifikovale sporazum o izlasku Velike Britanije iz EU, a ona sad priznaje da bi ga prekršila svojim predloženim Zakonom o unutrašnjem tržištu, koji bi umanjio nadzor EU nad trgovinom između Velike Britanije koja nije članica EU i Severne Irske koja jeste.
To je posebno osetljivo pitanje jer je jedina kopnenu granica između Velike Britanije i EU britanska granica sa Severnom Irskom.
Velika Britanija i EU su obavezale sporazumom o Bregzitu da neće biti carinske kontrole ili drugih prepreka između britanskog regiona Severne Irske i Republike Irske, da ne bi, kako tvrdi London, bilo podele među Ircima koji su posle više decenija jedva obustavili oružanu borbu protiv britanske vlasti.
Mnogi procenjuju da Boris Džonson ovim izvlači svoju poslednju kartu: ukoliko mi ne date sporazum poput onog koji EU ima s Kanadom, ja ću prekršiti sporazum o izlasku iz EU.
EU u najnovijem sporu s Londonom ima saveznika u Nensi Pelosi, predsednici Predstavničkog doma Kongresa SAD. Ona je u četvrtak rekla da Velika Britanija neće imati šanse da postigne željeni trgovinski sporazum sa SAD, ako prekrši međunarodni ugovor – s EU i ako podrije mirovni sporazum o Severnoj Irskoj.
„Kako misle da mogu da ne poštuju međunarodni sporazum? Šta su mislili? Nisu mislili na bilateralni trgovinski sporazum Velika Britanija SAD“, rekla je Pelosi.
Britanski premijer Boris Džonson izjavio je da sporazum mora biti postignut do sredine oktobra, u suprotnom će Britaniju pripremiti za budućnost bez sporazuma.
I No-Deal bi za Veliku Britaniju bio „dobar rezultat“, tvrdi Džonson na kraju. Ako do 1. januara ne bude sporazuma, Velika Britanija će trgovati s EU kao što to čini s Australijom, kaže britanski premijer. Faktički to znači trgovanje po pravilima Svetske trgovinske organizacije, uključujući odredbe o carinama. To bi, na primer, poskupelo britanske automobile uvezene u EU za 10 posto, a mlečne proizvode za 35 posto.
Rok od 15. oktobra, koji je sada postavio Džonson, ne izaziva uzbuđenje u Briselu. EU smatra da je Velikoj Britaniji već izašla u susret i ponudila rešenja kako bi se ostvarila „fer tržišna utakmica“, ali da britanska strana na to nije odgovorila odgovarajućim koracima. Dalje od toga EU ne može ići, kažu u Briselu.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare