Harvi Vajnstin je muškarac koji je duboko uzdrmao moderni svet. Sa njim je nastao #MeToo, od njega je počelo da se odmotava čitavo klupko drugih priča i Holivud je konačno morao da se suoči sa činjenicom da je decenijama u nedrima gajio čudovište.
Saga koja traje otkada su glumice Rouz Mekgovan i Ešli Džad prve javno progovorile o uznemiravanju dobila je epilog – ili makar prvu etapu epiloga – u presudi koja je danas izrečena u Njujorku: Harvi Vajnstin i zvanično je osuđen na 23 godine zatvora za silovanje i seksualni napad.
Osuđen je, istina, po lakšim optužbama – za silovanje trećeg stepena i krivično delo seksualnog čina prvog stepena, dok je za najozbiljnije optužbe – za seksualno napastvovanje i silovanja prvog stepena – oslobođen, ali je izricanje presude 67-godišnjem Vajnstinu i dalje pobeda ženskih glasova.
Onog dana kada je Njujork tajms objavio priču, u oktobru 2017. godine, o detaljima optužbi protiv Vajnstina za seksualno uznemiravanje, raskinuta je svojevrsna omerta i pokrenut talas ženskih priznanja o drugim uticajnim muškarcima koji su ih seksualno uznemiravali i zlostavljali.
Iza Vajnstina došao je Spejsi, za njim i Epstajn, bili su Kozbi i Ejls, i konačno su došle na naplatu godine predatorstva; niko više nije mogao da se pravi lud kad žena kaže da je omamljena kao maloletnica i da je milijarder prinudio na erotsku masažu i niko više nije mogao da se pravi da kultura “uspeha preko kreveta” i zakon ćutanja o tome ne postoje.
Džil Filipović je u Tajmu to tada nazvala “vidi nešto, ali ne govori ništa” kulturom kapitulacije na kojoj je Vajnstin izgradio imperiju, ali da je savršeno prikladno da su žene, mada on to nije primećivao, grabile ka većoj društvenoj, političkoj i profesionalnoj moći dok nisu stasale i njihovi glasovi postali dovoljno glasni da prekinu tišinu i sruše holivudsku kuću od stakla. Istina je i da je svet u krhotinama Vajsntinove imperije otkrio mnogo toga o svojim vrednostima.
Ko je Harvi Vajnstin?
Vajnstin je definitivno bio jedan od najuticajnijih holivudskih producenata – filmovi na kojima je radio dobili su ukupno 81 Oskara od 1999. godine, a koliko je bio zaštićen valjda najbolje govori tekst koji je 2017. godine objavio Kvarc u kojem stoji da su mu se “dobitnici Oskara u govorima zahvaljivali kao da je bog”.
Analiza govora dobitnika iz 2015. godine pokazala je da je Vajnstin dobio zahvalnice ili reči hvale u 25 govora – jednako kao Bog, a manje samo od slavnog režisera i producenta Stivena Spilberga.
Vajnstin je suosnivač kompanije Miramaks, koja je ugrozila dominaciju velikih holivudskih studija, a on i njegov brat Bob stajali su iza niza uspešnih filmova devedesetih, uključujući Seks, laži i video trake, Igra plakanja, Petparačke priče i Zaljubljeni Šekspir – samo je on osvojio sedam Oskara 1999. godine, među kojima je i onaj za Najbolji film.
Pročitaj i:
Nije to nikakva glorifikacija nasilnika – samo ilustracija koliko je bio moćan; moć je eksponencijalna i u ovakvim okolnostima – kako je Stefani Zaharek, filmska kritičarka Tajma, napisala, žena koja progovori rizikuje karijeru ili biva označena kao slabić koji nije znao da igra igru, a moćan čovek ne gubi ništa. Štaviše, postaje još moćniji.
Vajnstinovu moć održavali su i jednako moćni prijatelji. Trampova polazna tačka je potpuno pogrešna, i sam je snimljen kako govori o “pipanju” i “hvatanju” žena, i on se Vajnstinom bavio da bi eventualno naškodio imidžu političkih oponenata koji su drugovali sa producentom, ali je američki predsednik imao pravo kada je rekao da je Vajnstin čovek koga je “Hilari obožavala”.
Vajnstin se družio sa elitom Demokratske stranke, uključujući i Obame i Klintonove (Malija Obama bila je na praksi u njegovoj kompaniji). Donirao je novac uglednim demokratama, poput Elizabet Voren i Ala Frenkena. Nakon što su optužbe izbile na površinu, i ta elita ga se odrekla: Obama je naveo da se njegova supruga i on “gade” izveštaja, a mnoge demokrate su novac koji je donirao poslale u humanitarne svrhe, uz samoopravdavanje da Vajnstinova reputacija nije stigla iz LA do Vašingtona.
I sama Klintonova se ogradila rekavši da je “šokirana i užasnuta otkrićima”, ali je činjenica da su takva prijateljstva Vajnstinu takođe poslužila kao štit.
Za šta je bio optužen?
Prvi navodi o nedoličnom seksualnom ponašanju protiv Vajnstina isplivali su na površinu u oktobru 2017. godine. Njujork tajms i Njujorker objavili su članke u kojima su desetine žena optužile Vajnstina za seksualno nedolično ponašanje, napad i silovanje.
Između ostalih optužbi, žene su tvrdile da ih je Vajnstin prisiljavao da ga masiraju i gledaju golog. On je, očekivano, i obećavao da će im pogurati karijere u zamenu za seksualne usluge.
To je pokrenulo niz drugih svedočenja – javno su o iskustvima sa Vajnstinom govorile i najveće holivudske zvezde kao što su Anđelina Džoli i Gvinet Paltrou.
Vajnstin je bio optužen za seksualni napad na dve žene, Džesiku Man i Mimi Haleji.
Man, bivša glumica, tvrdila je da ju je producent silovao u hotelskoj sobi na Menhetnu 2013. godine.
Haleji, koja je radila kao asistentkinja produkcije, rekla je da ju je Vajnstin prisilio na oralni seks u njegovom stanu u Njujorku 2006. godine.
Originalna Tajmsova priča aludira na neimenovanu asistentkinju na koju je Vajnstin vršio pritisak da ga masira dok je bio nag, preneo je Nedeljnik. Njujorker raspolaže citatima neimenovanih Vajnstinovih koleginica koje tvrde da ih je silovao u hotelskoj sobi.
Bivši članovi osoblja govorili su o načinu funkcionisanja tih “poslovnih sastanaka”, a poenta je bila u tome da su postojale i neke žene koje su služile da bi se kod žrtava stvorio lažni osećaj sigurnosti. Trik je bio da pozove svoju metu na sastanak sa ženskim saradnik koji bi ubrzo odlazio i ostavljao ih same. Poražavajuća činjenica je da se nikad zaista neće saznati koliko je tačno Vajnstin žena napao, silovao ili maltretirao.
Kako se Vajnstin branio?
Kada je obavešten da bi mogao da bude otpušten, Vajnstin se obratio industriji da mu priskoči u pomoć i spase ga. Njegova portparolka potvrdila je Njujorkeru da se “gospodin Vajnstin nada da, ako učini dovoljno napora i popravi se, da će mu biti pružena druga šansa”.
U bizarnom saopštenju Njujork tajmsu, prvo je opravdavao svoje postupke, onda citirao Džej Zija o tome kako želi da bude bolji čovek. Vajnstin je takođe rekao da je pokušavao da se promeni “deset godina”. Saopštenje je završio rečenicama o svojim predstojećim bitkama, lokaciji svoje bar micve i petomilionskoj fondaciji na Univerzitetu Južne Kalifornije koju je osnovao da bi pomogao ženama direktorima.
Sve vreme je negirao „svaki uzajamno nedobrovoljni“ seksualni odnos. On se izvinio – mada je to više ličilo na nekakav neuspeli pokušaj izvinjenja – i rekao da je svestan da je „naneo mnogo bola“ u oktobru 2017. godine – ali je i tada poricao navode o nedobrovoljnim odnosima.
Pročitaj i:
U intervjuu za Njujork post požalio se da se oseća kao “zaboravljen čovek” i da su njegovi “pionirski” filmovi u režiji žena zaboravljeni usled višestrukih optužbi za seksualno zlostavljanje.
Vajnstinovi advokati istakli su da su žene koje su ga optužile za zlostavljaje nastavile da se druže s njim i posle navodnih napada, čak su pozvali i nekoliko svedoka da potkrepe njihov argument da su ti odnosi bili na uzajamno dobrovoljnoj bazi.
Vajnstin je na svojoj strani imao i Donu Rotuno, advokaticu specijalizovanu za oslobađanje moćnih muškaraca od optužbi za seksualno uznemiravanje koja je brzo postigla status jedne od najomraženijih žena u Americi. Poznata po tome što u sudnici “razapinje” žrtve silovanja da bi oslobodila svoje klijente, Rotuno je nemilosrdna, hladnokrvna i ne peca se na opise silovanja i maltretiranja koje sluša u sudnici.U svojoj karijeri Rotuno je branila više od 40 muškaraca optuženih za seksualno uznemiravanje i silovanje – uglavnom uspešno. Čim je dobila svog najpoznatijeg klijenta, sukobila se sa pokretom #MeToo.
Međutim, tužioci su predstavili holivudskog mogula kao nekoga ko se posebno ostrvio na žene sa finansijskim poteškoćama ili žene koje su tražile posao u filmskoj industriji.
„Moć koju je on prepredeno iskorišćavao, nije bila samo fizička. Bila je i profesionalna i duboko psihološka“, rekla je Megan Hast, jedna od tužilaca, u uvodnoj reči na suđenju.
Šta ga čeka?
Mimo 23 godine u zatvoru – mada njegovi advokati ne veruju da će doživeti da je izdrži do kraja, pošto bi i minimalna kazna od pet godina, kako je rekao njegov advokat, “za gospodina Vajnstina smrtna kazna” – koje su mu izrečene u Njujorku, Vajnstin će morati na sud na drugoj obali.
Tužioci iz Los Anđelesa su 6. januara najavili novu krivičnu optužnicu protiv njega – od nasilnog silovanja do seksualnog nasilja. Slučaj je bio na čekanju dok se ne okonča suđenje u Njujorku.
Tužilac u Njujorku je tražio maksimalnu kaznu, tvrdeći da je „celog života uznemiravao žene“, a da se nije „pokajao“ za svoje postupke. Vajnstin se obratio sudu, tvrdeći da se „duboko kaje“ i da je „potpuno zbunjen“ onim što se dogodilo.
