Dobar deo Rimljana nije mogao ni da zamisli da će se gorko pokajati zbog želje da svoj grad vide bez turista, bez gužve, bez haosa u saobraćaju, bez buke i celonoćne graje tokom letnjih meseci, od Ponte Milvija do Trastevera i Testaća.
Grad sa 1200 hotela, 86 hiljada prodavnica i 22 hiljade restorana i barova, ugošćavao je do pandemije koronavirusa, između 12 i 15 miliona turista godišnje, iz celog sveta, od Amerike, preko Rusije do Kine i Japana. Preko pet milijardi evra je direktno ili indirektno zarađeno od turističke industrije u prošloj godini. A onda je došla pandemija koronavirusa i Rimljani su shvatili da turizam ima dva lica i dve oštrice.
Turbo turizam je prilično doprineo da se promeni struktura i sastav stanovnika u centru grada. Nekada veliki porodični stanovi, od 100 i više kvadratnih metara, unutar Aurelijevih zidina, na Trastevereu i oko Vatikana, pretvoreni su u B&B, mini hotele, sobe za izdavanje, dok je svaki, i najmanji adekvatni prostor, iskorišćen za otvaranje neke komercijalne aktivnosti. Posledica je bila rast cena stanova, stanarina i povlačenje Rimljana ka mirnijim kvartovima grada, odnosno prepuštanje centra turizmu i turistima.
Do ovog leta mogućnost da centar Rima dočekuje sablasno prazne i tamne zimske noći pripadala je samo depresivnim maštama. Međutim, sa sve intenzivnijim zatvaranjem radnji, restorana, barova i drugih aktivnosti, praznim hotelima i drugim smeštajima, režimom “smart working” za zaposlene u administraciji, srce Večnog grada rizikuje da ove zime bude pusto i mračno, ostavljeno sitnom i krupnom kriminalu na milost i nemilost.
U Rimu je, do sada, zatvoreno preko 3000 prodavnica, međutim pravi “pomor” trgovačkih radnji nas očekuje tokom jeseni, kada će, prema rečima čelnih ljudi esnafskih udruženja, biti zatvoreno 26.000 radnji, odnosno svaka treća. Ništa bolja situacija nije ni sa restoranima i barovima, od kojih, u ovakvim uslovima, barem polovina će morati da stavi ključ u bravu do Božića.
Gaetano Belmonte i Emanuele Pjaca Sed su već decenijama u svetu mode i imaju lanac prodavnica, od onih u centralnim ulicama (Via) Nacionale i (Via) del Tritone do periferije. U razgovoru za naš portal kažu da je promet u prodavnicama u centru grada doživeo pad od 75 odsto.
“Prvi put naše prodavnice na periferiji zarađuju više od onih u centru, što je bilo nezamislivo pre pandemije. Nikada se nije dogodilo da na desetine poslovnih prostora u najprometnijim rimskim ulicama, u Via del Korso, Via Fratina ili Via Nacionale, stoje već nekoliko meseci prazni, na prodaju ili iznajmljivanje, kao što je sada slučaj”, kaže Belmonte.
Pjaca Sed dodaje da je zabrinjavajuće veliki broj njihovih kolega morao da zatvori svoje radnje, dok se drugi se spremaju da zatvore.
“Mi možemo da izdržimo do Božića. Međutim, ako se ne vratimo u koliko-toliko normalne okvire u prvom semestru sledeće godine, i mi ćemo morati da zatvorimo. Još jedno proleće i leto, kao ovo, niko od trgovaca ne može da izdrži. U centru su toliko visoki zakupi da nije moguće ekonomski opstati bez stalnog i velikog priliva turista. Imajte u vidu da u Via Nacionale, Via del Korso, Via dei Kondoti ili Via Fratina, mesečna zakupnina prostora ide od minimum 15.000 evra za najmanje lokale do 50.000 evra za velike”, podvlači Pjaca Sed.
Dvojica rimskih preduzetnika upozoravaju i na negativne prateće efekte zatvaranja prodavnica i restorana u samom centru grada: “Veliki problem će biti bezbednost. Već sada se oseća određena doza nelagodnosti koja se pre nije percipirala. Sve veći broj ljudi, posebno žene izbegavaju da nose nakit ili skupocene satove koji mogu da privuku pažnju. Možemo samo da zamislimo kakva će atmosfera biti u centru grada, sa zatvorenim prodavnicama i restoranima, bez ljudi sa prvim sumrakom. Niko od nas to ne bi želeo da vidi”.
U junu je u Rim stiglo malo više od 50 hiljada turista. Prošle godine, u istom periodu je svakog dana dolazilo blizu 50 hiljada turista u jednom danu. Brojevi su još dramatičniji kada se projektuju na celu godinu: najoptimističnije prognoze predviđaju da će “Večni grad” u 2020. godini posetiti 10 miliona turista manje. Ukupan izostanak zarade od turizma se procenjuje na blizu tri milijarde evra.
Pročitaj i:
Anđelo Di Porto je potomak stare jevrejske rimske porodice čija je baka Italia, kao devojčica, samim čudom preživela raciju u rimskom getu 1943. godine i izbegla sudbinu velike većine rimskih Jevreja koji su završili u Aušvicu. Anđelo, vodi dva restorana u nekadašnjem jevrejskom getu (Taverna del Ghetto i La Reginella) na dva koraka od rimske sinagoge, u kojima spremaju specijalitete tradicionalne jevrejsko-rimske kuhinje po receptima bake Italije.
Di Porto za portal nova.rs objašnjava da nije samo izrazito manji broj turista bacio na kolena brojne restorane i barove već i tzv. smart working. “ Većina zaposlenih u državnoj i gradskoj administraciji, kao i u drugim institucijama i kompanijama zbog Kovida-19 radi od kuće. Tako da, osim turista, ne možemo da računamo ni na redovne klijente koji su dolazili u pauzama na ručak. Sa ovim brojevima turista i “smart working-om”, polovina restorana i barova u centru će morati da se zatvori jer će poslovati sa gubicima”, upozorava Di Porto.
Po njegovim rečima svaki peti restoran ili bar nije otvorio svoja vrata po završetku “lokdauna” i da, ako se nešto ne promeni, u sledećoj godini u centru Rima ćemo imati većinu restorana brze hrane, velikih multinacionalnih kompanija, u kineskom vlasništvu ili pod kontrolom organizovanog kriminala kome restorani i barovi služe za pranje novca.
U Rimu, iako smo u jeku turističke sezone gotovo svaki deseti hotel je zatvoren, od 1200 hotela tek 150 je otvoreno a među njima ima onih koji već ozbiljno razmišljaju da zatvore svoje strukture u septembru s nadom da će moći ponovo da ih otvore sledećeg proleća. Stefano Nuči upravlja hotelom BoMa Country House i restoranom 532, na vratima Rima u rezervatu prirode Marčiljana i za naš portal otkriva malo drugačiju raelnost od one u samom centru Rima.
Pročitaj i:
“Restorani na periferiji su manje izloženi krizi zbog oseke turista – kaže Nuči i dodaje – naša klijentela je uvek bila lokalna i budući da su kapaciteti prepolovljeni zbog sigurnosti, primera radi ako smo imali sto mesta, sada možemo da postavimo samo 50, poslujemo tako da održavamo brod na površini. Međutim, u strukturama kao što je moja i sličnim, sa restroranom, hotelom, parkom i pratećim sadržajima, stvarni izvor zarade su organizacije svadbi, krštenja, prvih pričesti, rođendana, godišnjica, seminara, simpozijuma. Mi smo sve rezervacije za april, maj, jun i jul, morali da otkažemo ili odložimo za septembar, oktobar i novembar, ako i tokom jeseni ne budemo mogli da ih oganizujemo bićemo u velikom problemu. Nisam siguran da ćemo moći da dočekamo sledeće leto”.
Tmina počinje da uvija centar Rima. Svakim danom se gasi po nekoliko svetlećih reklama i svetlucavih vitrina prodavnica, tratorija, taverni, barova, picerija, bez Rimljana, bez turista, bez mnogo volje i još manje para za šoping i izlaske. Nekada su se Rimljani u jesen bojali samo nostalgije za letom, ovoga leta se boje da će imati nostalgiju za jesenima u kojima su imali nostalgiju za jesenima u kojima su imali nostalgiju za letom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare