Trka između Donalda Trampa i Džozefa Bajdena je trenutno neizvesna, po poslednjim rezultatima Bajden ima 238 elektorskih glasova, a Tramp 213. Za pobedu im je potrebno minimum 270 elektorskih glasova.
Rezultati su već poznati u nekim od ključnih država, poput Floride, koja je pripala Trampu, međutim ostalo je još šest nerešenih država, koje će najverovatnije odrediti ko će biti sledeći američki predsednik.
Ako bi Bajden mogao da zadrži vođstvo u Nevadi, sigurno uzme Viskonsin (u kome već vodi), povede u Džordžiji (16 elektorskih glasova), Mičigenu (16) i Pensilvaniji (20), mogao bi da pobedi Trampa. „Visi“ i Severna Karolina sa 15 elektorskih glasova, piše Gardijan.
*Deep breaths* Not likely, but it's still possible for the presidential election to end in a tie. pic.twitter.com/m6xBmOQMoU
— EricSorensen☈ (@ERICSORENSEN) November 4, 2020
Sve o američkim izborima uživo pratite u našem live blogu.
Postoji nekoliko opcija da se dogodi neobična situacija, a to je izjednačenje kandidata, odnosno da rezultat bude 269:269.
Jedna je da Bajden pobedi u svim državama koje je dobila Hilari Klinton 2016, plus u Mičigenu, Viskonsinu i Arizoni, što je malo verovatno jer je Tramp u prednosti u Mičigenu. Druga je da uz jedan elektorski glas iz Nebraske pobedi u Mičigenu i Pensilvaniji (uz pobedu u državama u kojima je pobedila Hilari). Treća uključuje Bajdenovu pobedu u Severnoj Karolini.
Naravno, do izjednačenja će teško da dođe, jer bitka može da se završi i na Vrhovnom sudu zbog spora oko brojanja glasova, posebno u Pensilvaniji, ali zanimljivo je šta bi se događalo u tom slučaju.
Ako nijedan kandidat ne bi dobio većinu od ukupno 538 elektorskih glasova, onda predsednika bira američki Kongres, odnosno jedan njegov dom – Predstavnički dom (u Predstavničkom domu su do ovih izbora demokrate imale većinu – 232 prema 197 republikanaca i jednim libertarijancem). Međutim, nema svaki član Doma po jedan glas, već delegacija svake države ima po jedan glas, a potrebna je većina od 26 država da bi predsednik bio izabran.
Senatori biraju potpredsednika, a svaki član Senata ima jedan glas. Potrebna je većina od 51 senatora (ukupno ih je 100) da bi kandidat za potpredsednika pobedio.
Ako odlučuje Vrhovni sud, ide na ruku Trampu
Godine 2000. Džordž Buš Mlađi pobedio je Ala Gora nakon presude Vrhovnog suda mesec dana nakon izbora, i nakon brojnih ponovnih prebrojavanja glasova. Bušu je pobedu donelo 537 glasova više u Floridi. To je jedini put da je Vrhovni sud odlučio o američkim izborima. Vredi podsetiti da je Tramp, uprkos protivljenju dela javnosti, izdejstvovao da mesto pokojne Rut Bejder Ginsburg bude popunjeno pre izbora, i to njegovom favoritkinjom Ejmi Koni Baret, što je u ključnoj američkoj instituciji stvorilo prednost za konervativce 6 prema 3. To bi Trampu moglo da pomogne, ukoliko bi sudbina izbora bila određena u Vrhovnom sudu.
Međutim, ako bi se utvrdilo da imaju 269:269… Onda se sve seli u Kongres.
Elektori mogu i da se predomisle
Elektori će se susresti 14. decembra 2020. da proglase zvanične rezultate izbora za predsednika (prvi ponedeljak posle druge srede u decembru). Samo polovina američkih država ima zakon koji obavezuje elektore da glasaju za onoga koga su građani birali. Moguće je da elektor izabere drugu osobu, kao što je bio slučaj 2016. godine, kada je to uradilo nekoliko elektora. Ako bi rezultat bio 269-269, sve dok neki presudni glas ne ide drugom kandidatu, ovo nije problem. Međutim, ako bi jedan elektor „preleteo“, a to presudilo američke izbore, on bi praktično izabrao predsednika.
Kada bi glasao Kongres
Novi saziv američkog Kongresa, koji se takođe bira, sastaje se 6. januara 2021. Hipotetički, ako bi Kongres utvrdio da elektori nisu izabrali predsednika, preuzeo bi tu obavezu na sebe. Ako ni Kongres ne bi mogao da izglasa predsednika, morao bi da bira sve dok se ne opredeli. A ako se to ne dogodi do 20. januara kada novi predsednik preuzima dužnost, onda dužnost preuzima potpredsednik koga je izabrao Senat, sve dok se ne izabere predsednik.
Ipak, ponavljamo da je ovaj scenario vrlo malo verovatan. Iako su izbori veoma neizvesni jer se čekaju rezultati iz nekoliko ključnih država, slede verovatne igre oko važenja glasova koji će se brojati, i sva je prilika da će se do sastanka elektora znati ko je predsednik. Međutim, zbog blizine rezultata moguće je da to neće biti baš dan posle izbora. Milioni glasova u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu su stigli poštom, a očekuje se da će većinu njih osvojiti demokrate. Brojanje bi moglo da se rastegne ne samo na sredu, već i tokom ove nedelje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare