Jedna žena i njena ćerka teško su povređene u saobraćajnoj nesreći početkom ove nedelje u centru Berlina. One su žrtve ilegalne automobilske trke. Uprkos strogim kaznama, na nemačkim ulicama takve nesreće sve su češće.

Avenija Kurfirstendam u centru Berlina. Smrskani delovi automobila leteli su u krug više od 100 metara. Jedan manji automobil se u ponedeljak uveče (31.8.) više puta prevrtao nakon sudara s BMW-om koji je velikom brzinom dolazio iz suprotnog smera. U manjem vozilu nalazile su se žena i njena 17-godišnja ćerka. Njih dve su teško povređene u saobraćajnoj nesreći i životi su im u opasnosti, piše DW.

Uzrok je ponovno bila ilegalna auto-trka u glavnom gradu Nemačke. Sudeći po izveštajima s lica mesta, u trci su učestvovala najmanje tri vozila. Vozači ostalih „bolida“ pobegli su s mesta nesreće. Takođe, delovi vozila pogodili su i dva prolaznika i lakše ih povredili.

Ovo je samo još jedna tragična epizoda iz mnoštva sličnih događaja u nemačkim gradovima proteklih meseci i godina.

Omiljene i ilegalne

Kurfirstendam je najpoznatija ulica za šoping u Berlinu. Nalazi se u samom centru i često se zloupotrebljava kao ilegalna auto-pista. Još 2016. se u toj ulici dogodila teška saobraćajna nesreća, odnosno sudar jednog od „trkača“ s terenskim vozilom. Vozač terenca (69 godina) preminuo je na licu mesta, u svom vozilu.

Automobil čiji je vozač skrivio nesreću kretao se brzinom od preko 160 kilometara na sat – na mestu gdje maksimalna dozvoljena brzina samo 50 km/h. U tom automobilu nalazile su se dve osobe. U sudskom postupku oba muškarca proglašena su krivim i osuđena na doživotni zatvor. Bilo je to prvi put u Nemačkoj da osobe koje voze prebrzo i pritom budu odgovorne za nesreću sa smrtonosnim posledicama budu osuđene zbog – ubistva.

Niko Klasen, koji je i sam nekada učestvovao u ilegalnim auto-trkama, ne veruje da će rigoroznije kazne uticati na smanjenje broja opasnih trka po gradovima. U intervjuu za list „Berliner cajtung“ on je prošle godine rekao: „Ti ljudi su uvereni da su najbolji vozači, da su savršeni vozači, da njima jednostavno ne može da se dogodi neka nesreća, a pogotovo ne sudar sa smrtonosnim posledicama.“ Oni su, kako je dodao, zavisnici od trka.

Kada neko poseduje sopstveni automobil, onda vozilo često postaje deo identiteta vozača, koji sebe doživljava kao „pilota“ u bolidu Formule 1. Često se na standardnu verziju vozila dodaju skupi delovi kako bi auto bio brži i moćniji . Do sada se zaplena tih „nabudženih“ bolida pokazala kao dugoročno najefikasnija kazna. U većini slučajeva to ipak ne funkcioniše, jer vozilo često ne pripada počiniocima – oni su ga samo pozajmili.

Jedna od standardnih kazni je i oduzimanje vozačke dozvole. Ali nakon što prođe određeno vreme, oni mogu da podnesu zahtev da im se izda nova.

Porast broja nesreća u Nemačkoj

Nemačka se već godinama bori protiv porasta broja ilegalnih automobilskih trka, koje se često održavaju na gradskim ulicama. U 2019. zabeleženo je 700 slučajeva više nego godinu dana ranije. Kontinuirano raste i broj nesreća. Među ljubiteljima brzine posebno je omiljen Berlin. Statistički gledano, u glavnom gradu Nemačke se svakog dana otvara po jedan novi krivični postupak zbog ilegalnih auto-trka.

Način na koji se te trke održavaju se tokom godina promenio. Ranije su se one planirale nedeljama ili mesecima unapred, a onda su se na određeni datum na licu mesta okupljali domaći i vozači iz inostranstva kako bi odmerili snage u direktnom duelu.

Danas se radi uglavnom o spontanim, kratkoročno dogovorenim trkama ili slučajnim susretima. Zna da se dogodi i da se vozači trkaju sami protiv sebe – i da pritom pokušavaju da obore sopstveni „rekord“, odnosno da za određeno vreme savladaju neku deonicu.

Mladi vozači s mnogo adrenalina u krvi

Čak 85 odsto učesnika ilegalnih trka su muškarci, po pravilu stari između 18 i 25 godina. Za njih je automobil statusni simbol. U potrazi su za uzbuđenjem i žele da dokažu da su bolji vozači od drugih ljudi.

Nakon što je upravo u jednoj takvoj ilegalnoj trci izgubio prijatelja, Niko Klasen počeo je da organizuje legalne trke kako bi „hobi-pilotima“ ponudio sigurniju alternativu. Slične metode se s dobrim rezultatima već primenjuju u brojnim drugim zemljama, odnosno gradovima – na primer u Rusiji, Dubaiju i SAD. Tamo je broj ilegalnih trka po gradovima u međuvremenu pao.

U Evropskoj uniji usvojeno je pravilo prema kojem od 2022. u sve nove automobile mora da bude ugrađen kontrolni sistem automatskog ograničavanja brzine. Ukoliko vozač ne reaguje na upozorenje, sistem jednostavno sam usporava vozilo, piše DW.

Od 2017. u Nemačkoj se ilegalne auto-trke tretiraju kao krivično delo, a ne više kao prekršaj. Za njih su predviđene zatvorske kazne u trajanju od maksimalno deset godina. S obzirom na porast broja trka na nemačkim putevima, čini se da je to ipak suviše blaga kazna koja nije donela očekivani rezultat.