Dok deca u Srbiji pakuju đačke torbe i spremaju se za prvi čas, Evropa zatvara škole; sada je već konsenzus da su deca važan faktor u širenju koronavirusa.
Pročitajte još:
Zatvaranje škola najavljeno je u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Irskoj, Danskoj i Holandiji zbog širenja novog soja koronavirusa koji je zarazniji od prethodnog i kojim je inificirano sve više ljudi uprkos oštrim restriktivnim merama poput onih u Britaniji.
Premda debata o zatvaranju ili otvaranju škola još uvek traje, poslednja istraživanja pokazuju da deca u školskom uzrastu, pa i ona mlađa, mogu imati značajnu ulogu u širenju virusa, piše Volstrit džurnal.
Sa ženevskog Instituta za globalno zdravlje kažu da je sve više dokaza da su deca školskog uzrasta zaražena koronavirusom jednako kao i odrasli, ako ne i više.
Škole otkako je pandemija počela predstavljaju jedno od najproblematičnijih pitanja zbog teškoće u postizanju ravnoteže između mogućih dugoročnih posledica zatvaranja na decu i zaštite od virusa, ali i ekonomskih posledica posledica po roditelje prinuđene da ostaju kod kuće.
Poslednjie dramatično zatvaranje škola o kojem se naširoko polemisalo dogodilo se u Britaniji. Premijer Boris Džonson isprva je planirao da osnovne škole ostanu otvorene posle zimskog rapsusta, ali je zbog rasta potvrđenih slučajeva ipak odlučio da ih zatvori, i to posle prvog dana posle raspusta koji su deca provela u školskim klupama.
Propao je i plan za postepeno otvaranje školskih ustanova u januaru.
Džonson je istakao da problem nije u tome da škole nisu bezbedne za decu, već činjenica da bi one mogle da budu vektori transmisije i tako doprinesu ubrzanom širenju koronavirusa.
Ovo je značajan zaokret u odnosu na novembar kada je Evropa zahtevala da škole ostanu otvorene osim u izolovanim slučajevima.
U Sjedinjenim Američkim Državama je situacija sa školama dodatno zakomplikovana time što mere nisu univerzalne i primenjuju se od distrikta do distrikta. U nekim delovima su škole otvorene uprkos naglim skokovima broja zaraženih i preminulih od virusa.
Iz Njujorka kažu da je najbezbednije mesto u gradu – upravo škola, ali evropska nauka kaže drugačije.
Istraživanje o antitelima sprovedeno u Ženevi, u maju i decembru, na osnovu više hiljada nasumičnih uzoraka pokazalo je da se deca uzrasta od šest do 18 godina inficiraju jednako često kao i odrasli.
U Austriji su istraživanja pokazala slično – deca mlađa od deset godina inficiraju se vrlo sličnom stopom kao deca između 11 i 14 godina, a deca su generalno zaražena u istom procentu kao i nastavnici – nasuprot onome što se tvrdilo od samog početka pandemije, da su deca otpornija na virus i da je manja verovatnoća da se zaraze.
Pročitajte još:
Neki evropski epidemiolozi zato navode da je upravo ovo odgovor na pitanje kakva je uloga dece u pandemiji. U Britaniji i Holandiji otkriveno je najmanje 30 slučajeva novog soja koronavirusa.
Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti, sa druge strane, na sajtu navodi da su školske epidemije retkost, iako su prijavljeni klasteri slučajeva. Takođe, statistika pokazuje da su deca u manjem riziku da razviju komplikacije ukoliko se zaraze.
U Francuskoj je do pre nekoliko dana insistirano na tome da škole ostanu otvorene, ali i ova zemlja sada uvodi stroža pravila koja će važiti za školske menze, časove fizičkog i pre svega podrazumevati pojačano testiranje u školama.
U osnovnim i srednjim školama u Srbiji danas je, posle jednomesečnog raspusta, počelo drugo polugodište, a časovi su skraćeni na 30 minuta.
Učenici prva četiri razreda osnovne škole nastavu svakodnevno pohađaju u školi, a stariji osnovci i srednjoškolci kombinovano – u školi i na daljinu.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare