Anti-kineski sentiment postao je glavno gorivo kampanje Donalda Trampa usmerene na reizbor u novembru. Mnogi kažu da je to zato što Tramp nema za šta drugo da se uhvati - teško je podići ekonomiju potonulu usled korone, kao što se on nadao, ili ulepšati traljav vladin odgovor na pandemiju, jer je ljudska cena Tramovog debakla bolno očigledna.
„Nažalost, to je ‘tunel-logika’ demokratskog sistema. Iako se kampanjom protiv Kine podstiče međunacionalni sukob koji ima i svoju kolateralnu štetu, kad se radi o politici – loše nadigrava dobro“, kaže Džud Blanšet, ekspert za Kinu u Centru za strateške i međunarodne studije.
U petak, Trampove pristalice iz komiteta „Amerika prva akcija“ su lansirale novi talas napadačkih reklama u „sving“ državama kao što su Mičigen, Viskonsin i Pensilvanija, nazivajući demokratskog protivkandidata „Peking Bajden“, koristeći neke Bajdenove replike na kineskom, piše Gardijan.
Bajdenov štab je emitovao sličnu kampanju, crpeći sadržaj iz Trampovog neskrivenog divljenja Siju Đinpingu, predsedniku Kine, i pohvala Kini za njihov odgovor na pandemiju.
Oba kandidata predstavljaju dubok rezervoar za ovakvu vrstu sukoba. Obojica su bila slatkorečiva prema Pekingu, obojica imaju decu koja koriste poziciju svojih očeva da dobiju povlašćen tretman kod Kineza za svoje biznise.
Pretpostavka koju oba štaba imaju je da svaka bliskost s Kinom slabi poziciju pred predsedničke izbore i predstavlja pravi „otrov“ za birače. Dve trećine Amerikanaca ima negativan stav o Kini, a to se od prošlog meseca, kada je Pew sproveo istraživanje, najverovatnije i povećalo. Trampova administracija poslednjih nedelja sručila je „drvlje i kamenje“ na Peking zbog navodnog prikrivanja razmera pandemije.
Kampanja je postala utrkivanje oko toga čija ja politika više anti-kineska, a Tramp je otišao u potpuni ekstrem. Nevolja je što su kinesko-američki odnosi najkompleksniji odnosi dve zemlje na svetu, sa milijardama interkonekcija u sferi investicija i proizvodnje.
„Preseći ćemo ceo naš odnos“, rekao je Tramp Foks njuzu, tvrdeći da će taj „razvod“ uštedeti Americi 500 milijardi američkih dolara.
Sve to bi moglo da ima fatalan uticaj na svetsku ekonomiju, a blagotvoran na sve vrste međunarodnih konflikata.
„Svi znaci pokazuju da će Trampova administracija insistirati da okrivi Peking za sve. Osnovni razlog je to što je alternativa da Tramp preuzme svu krivicu na sebe“, kaže Mira Rap – Huper, ekspert za bezbednost u azijsko-pacifičkom regionu.
Kurt Kembel, bivši asistent Državnog sekretara zadužen za istočnu Aziju i Pacifik, kaže da mu nije jasno kako će se sve ovo završiti.
„Mislim da je ovaj sukob naškodio i Kini i SAD na globalnoj sceni. Svađaju se dok Rim gori“, slikovito je opisao Kembel.
On je dodao da mu se ne sviđa poređenje ovog sukoba sa Hladnim ratom, jer to zvuči kao vraćanje u prošlost.
„SAD i Rusija su imale veoma malo međusobnih veza, veoma malo međusobnog putovanja i trgovine. Veza Kine i SAD je možda najkompleksnija u savremenom svetu. Raditi hirurgiju ovih sijamskih blizanaca bi bilo užasno teško“.
Trampova administracija sad razmatra nove kaznene mere za Kinu zbog nesprečavanja širenja pandemije. Opcije uključuju tužbu protiv kineskih zvaničnika, do ukidanja dela duga od 1 bilion dolara koje SAD duguju Kini. Ono što je izvesno jesu nove sankcije, posebno u IT sektoru, kao i dodatni napori da se Huavei istisne iz zapadnih zemalja. Ratoborniji deo administracije su čak zagovarali i izlazak SAD iz Svetske trgovinske organizacije.
Većina eksperata smatra da je mala verovatnoća vojnog sukoba, ali i jedna i druga strana jačaju arsenal.
Ove nedelje, u Pekingu će Si Đinping predsedavati otvaranju sesije kineskog parlamenta, događaja velike političke važnosti, iako ga mnogi zovu „smrtno dosadnim“.
Te sesije služe da kineska vlada otkrije nove ekonomske i bezbednosne ciljeve, kao i da objavi nove pravce politike i „promeša“ zvaničnike na odgovornim funkcijama.
To će služiti i proglašenju pobede nad virusom, ali i da ukaže na fatalne greške zapadnih demokratija, posebno SAD. Komunistička vrhuška godinama gaji nacionalizam, to je bio zgodan kohezioni element koji treba da ujedini zemlju sada, kada je rast usporio. Ta „zvanična priča“ vuče za sobom i mnogo teorija zavere – od one da su Amerikanci doneli koronavirus u Vuhan, pa do one rasističkih napada na Afrikance na ulicama većih gradova.
„Veliki deo legitimiteta režima u Pekingu potiče iz ogromnog kineskog rasta. Kako je ekonomija počela da usporava, vlast je posegnula za nacionalizmom“, rekao je Ho Fung Hung, profesor političke ekonomije na Džon Hopkins univerzitetu.
„Sada, sa koronavirusom, problem legitimiteta je još gori, pa je i nacionalizam pojačan“, dodaje.
Kina se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, kao što je visok dug, niska produktivnost i ubrzano starenje populacije. Imaju najnižu stopa rasta u više od 40 godina, kao i nezaposlenost od 10 odsto. Zato, sva je prilika da će obe strane proceniti da je, umesto da preuzmu odgovornost za svoje loše rezultate, uvek lakše okriviti „moćnog neprijatelja“ koji kuje zaveru.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar