U Minsku se održavaju protesti protiv vlasti a policija je saopštila da je privedeno 30 ljudi. Prema rečima predstavnice policije Natalije Ganusevič, privedeni građani su učestvovali u protestima čije održavanje nije odobreno.
Dva skupa koja su odvojeno organizovali studenti Minskog državnog lingvističkog univerziteta i ženske grupe – održala su se i danas, četvrtog vikenda od spornog ponovnog izbora Lukašenka za predsednika.
Belarusian Women are brave and fearless. Watch how many of them joined unauthorized Women’s March pic.twitter.com/Ft1mVQmdO9
— Franak Viačorka (@franakviacorka) September 5, 2020
Nekoliko stotina studenata se okupilo oko Filološkog fakulteta protestujući zbog privođenja demonstranata tokom jučerašnjeg protesta upravo pored zgrade fakulteta.
Ogrnuti crveno-belim zastavama koje su dugo bile simbol opozicije Lukašenkovoj vladavini, studenti su organizovali demonstracije na nekoliko mesta u Minsku, uključujući Trg Jakuba Kolasa i Ulicu Karla Marksa u centru grada.
Policija je privela 30 studenata, a među njima i dopisnika RIA Novosti koji je snimao mobilnim telefonom šta se događa. Nakon što su mu pregledana dokumenta i snimak obrisan on je pušten.
Kako javljaju mediji maskirani tajni agenti su odvlačili studente s ulica i gurali u policijske kombije.
Tokom popodneva Minskom su promarširale hiljade žena, izvikujući „ruke dalje od naše dece“ mašući zastavama drugih država – Albanije, SAD, Nemačke, Izraela, Italije, pored crveno-bele zastave, glavnog obeležja opozicionih demonstracija.
Prvi put od kako su počeli protesti, borci za prava pripadnika LGBT zajednice pojavili su se sa zastavama duginih boja na maršu žena u Minsku.
Homoseksualizam je dekriminalizovan u Belorusiji 1994. godine, ali je i dalje prisutna snažna stigmatizacija.
Vlasti nisu dozvolile pravno registrovanje nijedne LGBT organizacije u zemlji, a istopolni brakovi su zabranjeni.
Podsetimo, predsednički izbori u Belorusiji održani su 9. avgusta. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je sa 80,08 odsto osvojenih glasova pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko, dok je na drugom mestu bila kandidat Svetlana Tihanovska.
Uveče istog dana, građani nezadovoljni organizacijom i rezultatima glasanja izašli su na ulice. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije.
Veći deo Evrope, kao i Sjedinjene Države i druge zemlje, odbacili su rezultate izbora i kritikovali Lukašenkovu akciju nad demonstrantima i članovima opozicije i pre i posle glasanja.
U izjavi od 1. septembra, stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava rekli su da su od izbora dobili izveštaje o 450 dokumentovanih slučajeva mučenja i zlostavljanja ljudi koji su držani u pritvoru.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare