Prodavcu dušeka Džejsonu Padžetu u životu je uglavnom bilo stalo samo do devojaka i provoda, ali jedna presudna noć ga je zauvek primenila.

Padžet je toliko opsednut matematikom i razumevanjem njenih složenih koncepata da je prozvan genijem. On svakako poseduje redak talenat za crtanje rukom ponavljajućih geometrijskih obrazaca – poznatih kao fraktali.

Međutim, nekadašnji prodavac dušeka s Aljaske nije oduvek bio tako dobar s brojevima. Pre malo manje od 17 godina živeo je sasvim drugačijim životom u Takomi, u državi Vašington, piše BBC na srpskom.

„Bio sam veoma površan“, smeje se on. „Život mi se vrteo oko devojaka, zabave, pića, mamurluka koje bih osetio po buđenju, samo da bih opet otišao da jurim suknje i izlazim po barovima.“

Zanimanja za matematiku nije bilo ni u najavi.

„Tada sam govorio da je matematika glupost, kako se ona, uopšte, može koristiti u stvarnom svetu? I smatrao sam da je ta izjava pametna. Zaista sam u to verovao.“

U noći petka 13. septembra 2002, sve se promenilo. Dok je bio u izlasku s prijateljima, Padžeta su ispred karaoke bara napala i opljačkala dvojica muškaraca. Uzeli su njegovu već iscepanu kožnu jaknu.

„Čuo sam jednako koliko i osetio teški, duboki udarac kada mi se prvi tip prikrao sleđa i udario me u potiljak“, priseća se on. „Video sam mrlju belog svetla, kao da je neko škljocnuo foto-aparatom. Sledeće što znam jeste da sam na kolenima i da mi se sve okreće. Nisam znao gde sam, niti kako sam tu dospeo.“

Padžet se oteturao do bolnice na drugoj strani ulice, gde su mu rekli da je doživeo potres mozga i da mu bubreg krvari zbog udarca u stomak.

Ali kada je došao kući, Padžetovo ponašanje je počeo da se menja brzo i dramatično. Pretrpeo je trajnu traumatičnu povredu mozga, što može da dovede do opsesivno kompulsivnog poremećaja – OCD-a.

Padžet je zbog OCD-a, razvio iracionalni strah od mikroba, što je posredno uticalo na njegovu ćerku, koja bi dolazila da boravi kod njega tokom pregovora o starateljstvu sa njegovom bivšom partnerkom.

„Kad bi došla, ja bih opsesivno prao ruke i čistio“, kaže on. „Prvo bih skinuo njene cipele, dao joj čistu odeću i oprao joj ruke.“

Ali dok je Padžet preživljavao sve te negativne posledice napada, dešavalo se i nešto izuzetno – promenio se način na koji Džejson vidi svet.

„Sve što je zaobljeno izgledalo je kao da je blago pikselizovano“, objašnjava on. Padžetu je svet suštinski počeo da liči na neku staru video igru.

Zbog tih vizija Padžet je počeo da mozga o krupnim pitanjima u vezi sa matematikom i fizikom. Pošto je u to vreme živeo usamljeničkim životom, internet je postao dragocen izvor informacija, jer je čitao mnoge onlajn tekstove o matematici.

Naišao je na internet stranicu o fraktalima koja ga je veoma zainteresovala. Posredi je složen matematički koncept koji se, ako se pojednostavi, može uporediti sa pahuljicom snega. Kada je uvećate, videćete da je sačinjena od manjih pahuljica, međusobno povezanih, a ako i to povećate, videćete da su i te pahuljice sastavljene od manjih pahuljica – i tako unedogled.

Padžet je osetio poriv da dublje istraži taj koncept. Stoga je počeo da crta. I nije se zaustavljao. Padžet je verovao da se u njegovim crtežima nalazi ključ univerzuma i nosio ih je posvuda sa sobom.

„Imao sam doslovce hiljadu i više crteža krugova, fraktala, svakog oblika koji bih uspeo da nacrtam. Jedino sam tako uspevao da uspešno prenesem ono što sam video.“

Padžet je verovao da njegovi crteži „sadrže ključ univerzuma“ i da su toliko važni da je bilo potrebno nositi ih posvuda sa sobom. Jednog dana, tokom retkog izlaska iz kuće, prišao mu je čovek koji je primetio Padžetove crteže i rekao mu da izgledaju kao nešto iz matematike. Ispostavilo se da je čovek fizičar i da je u Padžetovim crtežima prepoznao naprednu matematiku.

Podstakao ga je da pođe na časove matematike, što je Padžeta odvelo do toga da upiše državni koledž, gde je počeo da usvaja jezik koji mu je bio potreban kako bi opisao svoje opsesije.

Pretražio je internet ne bi li pribavio dodatne informacije i naišao je na Berit Brogard, kognitivnu neuronaučnicu koja sada radi na Univerzitetu u Majamiju. Njih dvoje su satima razgovarali preko telefona i na osnovu tih razgovora Brogard je pretpostavila da Padžet pati od sinestezije – u suštini, kratkog spoja u mozgu zbog kog dolazi do mešanja čula.

Procenjuje se da sinestezija pogađa oko četiri odsto stanovništva. Neki sinestete vide određene boje dok slušaju muziku ili osećaju mirise koji ne postoje kada ih zaposednu određene emocije.

Do tog stanja dovode veze između delova mozga koje nisu uspostavljene kod drugih ljudi. Takvi se možete roditi ili do promena u mozgu može doći usled traume, povreda, moždanog udara ili alergijskih reakcija.

Brogard veruje da je povreda mozga koju je Padžet pretrpeo uzrokovala nastanak sinestezije u kojoj se okidaju vizije matematičkih formula ili geometrijskih oblika, u Padžetovom umu ili projektovane pred njegovim očima.