Svetska populacija stari, a mladi se sve manje druže, pa stručnjaci tvrde da je usamljenost nova pandemija koja pogađa čovečanstvo. U Švedskoj gde se šest od deset stanovnika izjašnjava usamljenim, osmišljen je koncept stanovanja koji leči samoću. U njegovom stvaranju učestvovala je i naša zemljakinja Dragana Curović, stručnjakinja za integracije.
Ona je menadžer projekta u gradu Helsinborg, čiji je cilj da pod “isti krov” smesti stare i mlade Šveđane, kao i pridošlice iz drugih zemalja koji pokušavaju da se integrišu u društvo.
“Mi gradimo stanove i pravimo inovacije u vezi sa stanovanjem. Ideja je nastala kao slučajnost, bila je velika potreba da za manjim i jefitnijim stanovima. Istovremeno, imali smo jednu zgradu koja je bila jedan dom za stare, a koju je opština prodala nama kako bismo izgradili jedan koncept za starije osobe. Ustanovili smo veliku potrebu za druženjem, posebno kod starijih stanara i mladih prodošlica, koji su došli bez roditelja za vreme izbegličkog talasa”, navela je ona.
Pročitajte još...
Kako kaže, njihova zgrada je postala dom za sve pridošlice, kojih je nekada bili preko stotinu.
“Kad se tako mladi svet okupi na jednom mestu, oni žele i da se čuju i vide. Na primer, zapale cigaretu na balkonu i tu se upali protivpožarni alarm, zbog čega posle dolaze i nadležne službe. To je plašilo starije ljude i osetili smo potrebu da uklonimo njihov strah”, navela je ona.
Druže i stanovanje – “Salbo”, naziv je doma koji predstavlja most između starijih građana Švedske i mladih pridošlica.
“Nisu samo mladi Šveđani u pitanju, već i osobe iz drugih zemalja. Oni su svi zajedno most između te dve grupe. Plašili smo se u početku da neće moći da se druže zbog koronavirusa, ali oni su se u vreme kovida družili i bolje nego što smo očekivali. Jedne druge su pomagali, ovi mlađi su išli u nabavke za starije, vozili ih na izlete van grada. Stariji su pomagali mlađima oko škole”, navela je ona.
Objašnjavajući kriterijume po kojem su birali stanare doma “Salbo”, Curović je rekla da se tražilo da stanari budu različiti po interesovanju, socijalnom staležu, karakteru, obrazovanju.
“Želeli smo različitost. Ovo je način življenja da možeš da se družiš sa svojim komšijama bez da se plašiš da će nešto da ti se desi. Stanari ne samo da su manje usmaljeni, već su i zdraviji. Jedna starija gospođa je došla u kolicima u stan, a posle mesec dana je ustala. Rekla nam je tom prilikom da je sad srećna”, navela je ona.
Baštovanski klub, filmski klub, klubovi za društvene igre, samo se neke od soba u 580 kvadratnih metara zajedničkog prostora u domu “Salbo”, koje koriste njegovi stanovnici.
“Bili smo spremni i za eventualne konflikte. Zato smo angažovali jednu domaćicu koja je tu kao moderator. Stanari kad potpisuju ugovor za stan moraju bar dva sata nedeljno da se druže sa komšijama. Što se tiče stanovanja, krije su jeftinije nego što je inače to slučaj u Švedskoj”, navela je Curović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare