Podeli
Foto: Shutterstock

Rešavanje globalne klimatske krize moglo bi da stvori i do 400 miliona radnih mesta i da doprinese ekonomiji sa oko 10 biliona dolara godišnje do 2030.

Predsednik Kostarike tvrdi da bi se model razvoja njihove zemlje trebao proširiti svetom.

To pokazuje najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u kojem se navodi kako je na sve uticala i koronakriza nakon koje, kada se od nje oporavimo, više neće biti poslovanja na način na koji smo navikli. U izveštaju se navodi kako uništavanje prirode godišnje nanosi ogromnu štetu globalnom BDP-u, a čovečanstvo je u velikoj opasnosti od sve razornijeg delovanja klimatskih promena. Stoga SEF u dokumentu koji je objavio “New Nature Economy project”, tvrdi kako će za ekonomiju jedino održivo rešenje biti u otvaranju radnih mesta u sektorima zaštite okoline.

Tačka bez povratka

“Na mrtvoj planeti nema poslova ni prosperiteta” slikovito je za Gardijan rekao Alan Džop, čelnik kompanije Unilever i SEF-ov partner.

SEF tvrdi kako su tri sektora odgovorna za 80 odsto problema na planeti kada su u pitanju ugrožene biljne i životinjske vrste – poljoprivreda i uzgoj hrane, infrastruktura i građevina i proizvodnja energije i rudarstvo. Istovremeno, njihov bi se rad mogao preokrenuti tako da i oni imaju koristi od globalne bitke za zeleniju i zdraviju planetu.

“Približavamo se tački sa koje nema povratka. Ako sada ne preduzmemo napore da zaustavimo uništavanje planete doći ćemo do kritičnog trenutka u kojem je najgori udar klimatskih promena neizbežan. Stoga se pozivaju vlasti da pametno rasporede post-Covid pakete pomoći te da taj novac ulože u zelenu i održivu ekonomiju” tvrdi SEF u izveštaju napominjući kako će veliki finansijski paketi koji su odobreni zemljama pogođenim koronakrizom nešto što će oblikovati naše društvo za decenije koje dolaze.

Foto: Shutterstock

Čelnica jedne od SEF-ovih odeljenja, Nature Action Agende, kaže kako priroda može osigurati radna mesta.

“U ovom trenutku ništa ne sprečava vlast i kompanije da implementiraju “zelene planove” u svoje poslovanje, a to bi moglo vratiti posao milionima ljudi” kaže Akankška Katri.

Kostarikanski predsednik Karlos Alvarado Kesada podržava takve ideje.

“Moramo gledati na krizu uzrokovanu pandemijom kao na istorijsku priliku da resetujemo odnos čovečanstva i prirode. Kostarika je na svom primeru pokazala da tranzicija u zemlju s neutralnom emisijom stakleničkih gasova ekonomiji donosi prosperitet i radna mesta, vreme je da se taj model proširi svetom” rekao je Kesada.

Karlos Alvarado Kesada Foto: EPA-EFE/ZIPI

Promeniti poljoprivredne politike

Ideju podržava i niz uglednih stručnjaka, piše Gardijan, poput ekonomista, klimatologa, lekara…

Pročitajte još:

Izveštaj iz jula zaključuje da bi gotovo trećina svetskih okeana i površina moglo biti zaštićeno takvom ekonomijom. UN je upozorio da svet trenutno rešava zdravstvene i ekonomske simptome pandemije, ali ne i njen uzrok – uništavanje okoline.

SEF zato predlaže niz mera za otvaranje zelenih radnih mestana primer u sektoru smanjivanja bacanja hrane kreiranjem metalnih silosa za skladištenje. Bolje ribolovne politike mogle bi povećati ulov i stvoriti još 14 miliona radnih mesta u ribarstvu. Trenutne poljoprivredne politike, dodaju, štete planeti.

Foto: EPA-EFE/Jeffrey Arguedas

U gradovima bi delotvornije iskorištavanje energije do 2030. moglo da uštedi oko 852 milijarde dolara do 2030., dok je samo tržište urbanih vrtova na krovovima zgrada vredno oko devet milijardi dolara i očekuje se rapidni rast te brojke. Ogromna investicija je i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora. SEF-ove su procene da ulaganja u obnovljive izvore energije već premašuju troškove fosilnih goriva u 30 zemalja.

Druga je strana medalje što će, prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, jedan deo radnika u neodrživim zanimanjima zasigurno izgubiti posao. Na države u kojima će se to dogoditi apeluju da pokrenu edukativne programe kako bi se ti ljudi mogli prekvalifikovati i raditi u ekološki održivim zanimanjima.

“Priroda naprosto više ne može da dopusti da je i dalje uništavamo. Proces prilagođavanja neće biti jednostavan, ali sistemske promene na ovakvom nivou nikad nisu. Naša je kolektivna dužnost da promenimo način na koji jedemo, živimo, uzgajamo namirnice i proizvodimo energiju” zaključuje za Gardijan Dženifer Moris, čelnica američke organizacije The Nature Conservancy.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar