Foto: E-Stock/Ivan Dobricic

Uprava policije povredila je ljudska prava sveštenicima, među kojima je i vladika Joanikije, a prema nalazima Institucije zaštitnika ljudskih prava i sloboda, sveštenstvo je zadržano do 72 časa u ponižavajućim uslovima.

Institucija zaštitnika ljudskih prava i sloboda konstatovala povredu ljudskih prava nikšićkom sveštenstvu nakon što su zadržani 12. maja, to su “Vijestima” juče potvrdili iz pravnog tima sveštenika.

Pročitajte još:

Slučaj se odnosi na dešavanja od 12. maja, kada je veliki broj vernika u Nikšiću proslavljao dan Svetog Vasilija Ostroškog.

U tom periodu na snazi je bila mera Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti (NKT) o zabrani okupljanja u cilju sprečavanja daljeg širenja koronavirusa.

Zbog sumnje da su prekršili mere NKT-a, u nikšićkom Osnovnom sudu sada se sudi Joanikiju i sveštenicima Slobodanu Jokiću, Draganu Krušiću, Ostoji Kneževiću, Vasiliju Brboriću, Danilu Zirojeviću, Željku Rojeviću, Nikoli Marojeviću i Mirku Vukotiću.

Prema nalazu institucije zaštitnika, državni tužilac Dejan Đorojević je 12. maja naložio da se identifikuju lica koja krše mere NKT-a, a policijski službenik je iste večeri došao da uruči pozive sveštenicima da dođu službenim vozilima u prostorije Centra bezbednosti Nikšić, a oni su “odbili da se prevezu službenim vozilima, rekavši da će doći sami sjutra ujutro, u prisustvu advokata”.

U pozivima je naznačeno da u službene prostorije treba da pristupe “odmah” i policijski službenik je insistirao da tako mora i da bude.

 

Foto: Printscreen/Facebook/Marko Milačić – Prava Crna Gora

Navodi se da je osam sveštenika pešačilo do CB Nikšić, koji se nalazi u neposrednoj blizini Eparhisjkog doma, i da su se u 22 časa javili dežurnom službeniku.

Jedan od sveštenika ubrzo je dovezen službenim vozilom do sjedišta CB-a.

U izveštaju institucije zaštitnika se dalje konstatuje da je sveštenicima određeno tužilačko zadržavanje u trajanju do 72 časa, ali da dva sveštenika nisu imali adekvatan smještaj, zbog većeg broja zadržanih u odnosu na ukupni kapacitet prostorija za zadržavanje.

U prostoriji je bilo sedam kreveta.

Foto: Privatna arhiva

“Jedan od podnosilaca pritužbe, tokom sveg vremena zadržavanja, odnosno tri dana, nije imao svoj krevet, nego je bio u mogućnosti da legne samo onda kada bi mu neko od drugih zadržanih lica ustupio svoje mesto na izvesno vreme, pa je isti usled nedostatka sna i nemogućnosti odmora bio izložen fizičkom iznurivanju i poniženju”, navodi se u zaključcima zaštitnika u koje su “Vijesti” imale uvid.

U zaključcima se ističe i da su i ostali trpeli slične posledice za vreme koliko su mu ustupali svoje mesto, jer su bili smešteni na stolicu koja se nalazi ispred prostorija za zadržavnje, gde je prostorija koju koriste policijski službenici.

Osim toga, došlo je do pogoršanja hroničnih zdravstvenih tegoba jednog sveštenika.

U mišljenju zaštitnika ljudskih prava se navodi da je taj sveštenik u nekoliko navrata odvožen u tamošnju Opštu bolnicu radi ukazivanja medicinske pomoći, a dan kasnije je i hospitalizovan.

“Od trenutka kada je od strane policijskih službenika doveden u prostorije CB Nikšić, pa do hospitalizacije sutradan, imenovani je bio u potpunosti lišen sna, budući da je na raspolaganju imao isključivo stolicu, što je izazavao duševne patnje i osećaj poniženosti. Neadekvatni uslovi smeštaja su ga nesporno ugrozili i fizički”, navodi se u dokumentu.

U dokumentu se konstatuje i da je sveštenik očigledno pretrpeo patnju većeg intenziteta od drugih, što je rezultiralo njegovom hospitalizacijom.

Iz institucije zaštitnika su istakli da su službenici nikšićkog CB-a preduzeli sve radnje kako bi pomogli svešteniku i obezbedili mu medicinsku pomoć. Generalno neadekvatne uslove u prostorijama za zadržavanje, kao i prostorijama koje koriste policijski službenici, utvrdio je ombudsman u godišnjim izveštajima Nacionalnog preventivnog mehanizma i prilikom obilazaka u prvoj polovini ove godine.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, ponižavajuće postupanje je ono koje „kod žrtve izaziva osećanje straha, očaja ili manje vrednosti, koja žrtvu mogu da ponize ili unize“.

Kod ponižavjućeg postupanja naglasak je na subjektivnom osećaju straha, očaja ili inferiornosti žrtve.

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar