Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) počeo je serološko testiranje koje bi trebalo dati dugoočekivani odgovor o raširenosti koronavirusa u populaciji, odnosno koliki je postotak hrvatskih građana prokužen. Jutarnji list navodi da veliko serološko testiranje obuhvata 1100 uzoraka krvi građana koji su prikupljeni iz bolničkih laboratorija, domova zdravlja i zavoda za javno zdravstvo.

„Za sada smo u sklopu validacije testova uz uzorke seruma bolesnika s potvrđenom infekcijom Covid-19 testirali i 120 osoba iz opšte populacije i medicinskih radnika testom ELISA. Na osnovu tako malog broja ispitanika, prerano je govoriti o tome kolika je prokuženost populacije. Kao što je najavio direktor HZJZ-a, dr. Krunoslav Capak, ove nedelje će početi testiranje većeg broja ispitanika, čime će se steći bolji uvid u prokuženost naše populacije“, rekla je za Jutarnji list dr. Tatjana Vilibić-Čavlek, šefica Odeljenja za virološku serologiju HZJZ-a.

„Test ELISA metoda je serološke dijagnostike kojom se u serumu bolesnika dokazuju pojedine klase antitela, IgM, IgG i IgA. U zavisnosti od dokazanih antitela, možemo reći radi li se o akutnoj ili nedavnoj infekciji, odnosno ranijem kontaktu s virusom. Ako osoba ima antitela za SARS-CoV-2, znači da je stekla imunitet, no o trajanju imuniteta ne znamo mnogo više jer se radi o novom virusu te je od njegove pojave prošlo premalo vremena da bi se moglo govoriti o dugotrajnosti imuniteta“, dodala je dr. Vilibić-Čavlek.

Serološka testiranja sprovode se i u ostalim zemljama EU, a rezultati iz Češke i Slovenije pokazuju da je u tim zemljama virusom bilo zaraženo između dva i pet odsto populacije. U slučaju da se slično pokaže i u Hrvatskoj, to bi, prema procenama, značilo da je najviše 125.000 građana prokuženo, što je nedovoljno za postizanje kolektivnog imuniteta, koji je kod kovida-19 između 60 i 70 odsto.

Lažno pozitivni

Serološko testiranje neki su svetski političari nazvali “game-changingom” što će nam pomoći da se život vrati u normalu otkrivajući ko je sada imun na Covid-19. Desetime biotehnoloških tvrtki i istraživačkih laboratorija požurili su s razvojem testova, a vlade širom sveta kupile su milione takvih setova u nadi da će moći da donesu odluke o vraćanju ljudi na posao. Na primer, britanska je vlada krajem marta naručila 3,5 milionaseroloških testova od nekoliko kompanija da bi se kasnije otkrile da nijedan od tih testova nije bio dovoljno pouzdan.

„Valjanost serološkog testa je njegova sposobnost da pravilno klasifikuje rezultate kao pozitivne odnosno negativne. Osetljivost i specifičnost su mere valjanosti testa. Osetljivost testa je postotak pozitivnih rezultata koje on ispravno prepoznaje kao pozitivne, a specifičnost postotak negativnih rezultata koje test ispravno prepoznaje kao negativne“, pojasnila je dr. Vilibić-Čavlek. Naglašava da rezultati testa mogu biti i lažno pozitivni, što znači da osobe koje nisu bile u kontaktu s virusom test pogrešno klasifikuje kao pozitivne, odnosno lažno negativne, odnosno da ljude koji su bili u kontaktu s virusom i razvili antitela pogrešno klasifikuje kao negativne.

„Test se smatra visoko pouzdanim kada je vrlo mali postotak lažnih reakcija. Radi dobijanja pouzdanih rezultata, u serološkoj dijagnostici virusnih infekcija, pa tako i Covida-19, početno testiranje sprovodi se testovima visoke osetljivosti kako bismo izbegli lažno negativne rezultate, a potom se potvrdno serološko testiranje provodi testom visoke specifičnosti kako bismo izbegli lažno pozitivne rezultate“, dodala je dr. Vilibić-Čavlek.