I to se dogodilo: ako ne bude nekih naglih iznenađenja, opozicija je na večerašnjim izborima u Crnoj Gori ostvarila pobedu i sama - bez podrške manjina ili tradicionalnih Đukanovićevih partnera SD i SDP - će moći da formira buduću Vladu.
Ovo je verovatno najgori učinak DPS na izbornim ciklusima od osamostaljenja Crne Gore 2006. godine. Mnogo toga im ovoga puta nije pošlo za rukom, a najmanje pet razloga ih je udaljilo od formiranja Vlade.
Šokantno velika izlaznost
Kada su procene izlaznosti već oko 14 sati pokazale da je na birališta pohrlilo više od polovine upisanih u birački spisak – bio je to prvi signal DPS da se nešto „neobično“ dešava.
Uz to, izlaznost je bila „neravnomerna“: umerena ali niža od republičkog nivoa u Podgorici (uporištu DPS i partnera), visoka na Severu (bastionu prosrpske opozicije) i u „opozicionim“ gradovima (Budvi i Herceg Novom pre svega, nešto manje u Kotoru), i upadljivo niska u uporištima manjina, poput Gusinja i Ulcinja.
Građani su, očigledno, bili homogenizovani i odlučni da glasaju. Sad je jasno i za koga.
Faktor Amfilohije
Nije poznato da je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ikada glasao na izborima u Crnoj Gori. Ako i jeste, fotografija poglavara crnogorskog dela SPC sa maskom na biračkom mestu danas je bila sveprisutna u medijima i na društvenim mrežama. Nema sumnje da je i ona „pogurala“ izlaznost.
Ali ne samo ona – Amfilohije je kao nikada ranije bio prisutan u političkom životu zemlje, otvoreno tražeći od građana da glasaju protiv DPS.
Tihi čovek Zdravko Krivokapić
Što nije mogao nijedan opozicioni lider u poslednjih nekoliko decenija, učinio je Zdravko Krivokapić, tihi profesor Univerziteta Crne Gore, koji je preuzeo palicu opozicije i osvojio preko 30 odsto glasova – praktično kao cela DPS mašinerija. Nije to, naravno, učinio sam, već uz pomoć partijske infratrukture Demokratskog fronta. Ipak, u pitanju je više od dobrog rezultata – pravi uspeh.
Skloniti Mandića i Kneževića
Ekstremna retorika prvaka pomenutog DF, koja im je prethodnih godina bila kamen o vratu, sada je izostala. Sklonjeni su Andrija Mandić, Nebojša Medojević, Branko Radulović…u stranu, a od njih su građani dobili i obećanje da neće lično učestvovati u radu buduće Vlade.
I, gle čuda, manje buke jednako je više glasova.
Budva – ne može na silu
U „opozicionim“, primorski gradovima, DPS je takođe pretrpeo poraz. Osim u Herceg Novom (očekivano), na pragu je poraza i u Kotoru a u Budvi je doživeo debakl.
Baš u Budvi i Kotoru DPS je „veštački“ menjao većinu u gradskim vlastima, i to mu se, izgleda, obilo o glavu.
