Kako je virus korona (COVID-19) postao nezaobilazni deo naših života, logično je da sve više obraćamo pažnju, ali i bespogovorno slušamo, one kojima su zaraze posao - epidemiologe, ljude za koje većina nas, do skoro nije znala ni da postoje. Struka, tačnije oni koji osmišljavaju strategiju borbe sa bolešću, stigla je na sam vrh piramide. Reč epidemiologa sada je prva i poslednja, a u pojedinim zemljama, njihova popularnost zasenila je onu koja krasi političare, muzičare, glumce...
Sigurno najbolji primer epidemiologa, koji je za kratko vreme stekao ogromnu popularnost, ali i naklonost građana, je američki lekar Entoni Fauči, član kriznog štaba Bele kuće u borbi protiv koronavirusa. Ovaj epidemiolog, osim što je veliki stručnjak, postao je poznat tek nakon što je javno, više puta, kritikovao, odnosno ispravljao američkog predsednika Donalda Trampa, u pogeršnim odlukama koje je donosio po pitanju borbe sa pandemijom koronavirusa.
Njegova popularnost se danas, slobodno možemo reči, meri sa najvećim superstarovima Amerike. Naime, Faučijev lik ovih dana u SAD-u može se naći svuda: na majicama, šoljicama za kafu, pa i na krofnama.
Fauči je postao „američki junak“, a to što je njegov lik bukvalno svuda, nazvano je prosto „faučimanija“. Njegovo lice je na majicama sa sloganom „U Faučija verujemo“, što referiše na nacionalni moto Sjedinjenih Američkih Država, koji glasi „U Boga verujemo“. Na šoljicama za kafu, stoji Faučijevo lice i poruka „Ostanite smireni i perite ruke“, što je slogan „Keep Calm and Carry On“, koji se pojavio 1939. na motivacionom plakatu britanske vlade, pre početka Drugog svetskog rata.
Ni to nije sve. Amerikanci danas imaju i čarape i sveće sa Faučijevim likom. Na svećama popularni lekar ima čak i areol. „Klub obožavatelja dr Entonija Faučija“ na Fejsbuku za sada broji više od 79.000 članova, a na Tviteru ima više od 21.000 sledbenika. Postoji i video igra koja se zove „Faučijeva osveta“, a u njoj je prikazan kao glavni lik koji laserima, koji mu sevaju iz očiju, uništava „ljubičaste koronaviruse“. U Vašingtonu, u jednom restoranu, prodaje se gotov koktel u kesici sa slamkom, koji se zove „Fauci Pouchy“ (Fauči u vrećici).
Inače, ovaj skromni čovek, prvi put se istakao u javnosti osamdesetih godina prošlog veka, u vreme krize AIDS-a.
Pročitajte još:
Najpopularniji doktor u Kini, njihov glavni epidemiolog Žong Nanšan, spasio je svojim merama za suzbijanje koronavirusa 50 miliona stanovnika provincije Hubei, nakon čega je sa svojih 84 godine postao planetarno poznat i poštovan. Zabrana kretanja u provinciji Hubei je ukinuta i život se vraća u normalu, zahvaljujući epidemiologu i pulmologu Nanšanu. Postao je nacionalni heroj.
Fotografije i poruke vođe Nacionalne zdravstvene komisije u istrazi novog koronavirusa preplavile su kineske društvene mreže. Mediji su ga proglasili nacionalnim herojem, a sada se štampaju kalendari sa njegovim likom, kojeg ima svuda. Nanšan je još 2003. smatran herojem u Kini, kada se izborio sa SARS-om u ovoj zemlji.
Doktor Nanšan uzor je svim Kinezima, a iako je profesor u penziji, kineske vlasti su odlučile da ga angažuju da im pomogne u borbi sa koronom. I bili su u pravu.
„Anders Tegnel postao je Džems Bond švedske birokratije“ pišu mediji u Švedskoj. Naime, glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel veoma je popularan u svojoj zemlji, ali odnos svetskih stučnjaka prema njemu je podeljen. Deo kolega smatra ga odgovornim za katastrofu koja će uslediti u Švedskoj, zbog njegovog forsiranja modela borbe sa koronavirusom pod nazivom „imunitet krda. Drugi, međutim, smatraju da je on jedini na svetu zapravo ispravno postupio, što nije savetovao zatvaranje zemlje.
Za magazin „Priroda“ Tegnel je nedavno objasnio švedski model borbe protiv pandemije virusa korona. On je rekao da treba da dopuste lagano širenje virusa kroz stanovništvo. To je međutim isti pristup, koji su prvobitno praktikovale i Holandija i Velika Britanija pre nego što su drastično promenile strategiju zbog velikog broja zaraženih i umrlih. Tegnel, međutim i dalje smatra da se koronavirus može zaustaviti „imunitetom krda ili kombinacijom imuniteta i vakcinacije“.
„Predviđa se da ćemo na vakcinu protiv virus korona čekati još najmanje 14 mjeseci“ izjavio je Tegnel „Švedska otvorenost je verovatno spasila više života nego što bi zatvaranje društva. Švedska je zemlja, koja za razliku od drugih zemalja, se suočava drugačijim pristupom i strategijom sa krizom koju je izazvala pandemija uzrokovana virusom korona. Švedska se bori sa krizom otvorenošću, a ne zabranom“.
Naučnik, epidemiolog Nil Ferguson, koji je ubedio premijera Velike Britanije Borisa Džonsona da zatvori zemlju zbog pandemije koronavirusa, u prošlosti je kritikovan zbog pogrešnih poteza.
Profesor Nil Ferguson, iz MRC Centra za globalnu analizu zaraznih bolesti na Imperial Koledžu u Londonu, predstavio je dokument u kojem je predviđao da će Velika Britanija izgubiti 250.000 ljudi tokom epidemije koronavirusa, ukoliko se ne preduzmu stroge mere. Smatra se da je njegovo istraživanje bilo presudno kada su premijer Džonsona i njegovi savetnici odlučili da uvedu blokadu u zemlju.
„Vlada je donosila odluke o vremenu intervencije, uravnotežavajući, rekao bih, uticaj epidemije na potražnju zdravstvene zaštite i smrtnost, protiv ogromnih ekonomskih i socijalnih troškova ove vrste intervencija. Ono što se desilo u Kini, moglo bi se desiti i kod nas. Mislim da su pokazatelji iz Italije jasni i da moramo zatvoriti zemlju, jer ćemo završiti kao oni“ izajvio je Ferguson, epidemiolog koji se i sam zarazio virusom korona, ali se nedavno i oporavio.
Vodeći nemački epidemiolog, doktor Kristian Drosten, postao je glas naučnog razuma u Nemačkoj, gde je visok uticaj virusa uprkos relativno niskoj stopi smrtnosti. Dugo je poštovan zbog obima svog znanja i spremnosti da ga podeli sa svima. Kolege ga opisuju kao heroja.
Nedeljama je dr Drosten, glavni virolog u univerzitetskoj istraživačkoj bolnici „Čeriti“ u Berlinu, bio jedan od najtraženijih gostiju u televizijskim emisijama i zvezda dnevnog podkasta koji je počeo u februaru. U njemu donosi ocene zasnovane na činjenicama o rizicima sa kojima se Nemačka suočava na osnovu nauke koja stoji iza virusa SARS, a koju je on proučavao godinama.
Kancelarka Angela Merkel i njen ministar zdravlja Jens Span, takođe su se konsultovali sa doktorom Drostenom o političkom odgovoru na krizu.
“Rado ću objasniti šta znam”, rekao je. „Naučna saznanja moraju se svima preneti transparentno, kako bismo svi shvatili situaciju. Ali, takođe sam iskren u onome što ne znam.”
Profesor Delfresi, čelnik je naučnog veća koje savetuje francusku vladu o epidemiji, a istakao je da je 17 miliona od 67 miliona Francuza u ozbiljnom riziku od bolesti zbog godina starosti, postojećih bolesti i gojaznosti.
Glavni francuski epidemiolog prvi je ukazao na rizičan faktor od koronavirusa – gojaznost. On je naveo da su građani u SAD-u su posebno izloženi riziku od nove infekcije zbog visoke stope gojaznosti.
„Virus je strašan, može pogoditi mlade ljude, naročito gojazne. Oni moraju da budu posebno oprezni“, rekao je Delfresi „Zbog toga smo zabrinuti za naše prijatelje u svetu, naročito u Americi gde je problem gojaznosti dobro poznat i gde će zbog toga verovatno imati mnogo više problema. Prvi podaci govore da je broj ljudi koji su stekli imunitet manji nego što smo mislili, između 10 i 15 odsto“, istakao je ovaj veteran infektivnih bolesti, koji je vodio francuska istraživanja Ebole i AIDS-a.
U Italiji, naciji koju je virus opustošio više nego ijednu drugu u svetu, dr Masimo Gali, direktor Odeljenja za zarazne bolesti Univerzitetske bolnice „Luiđi Sako“ u Milanu, zamenio je svoj laboratorijski mantil za odelo, i prihvatio da “bude prekomerno izložen u medijima“ kako bi se neke stvari ispravile, rekao je u jednoj emisiji.
Tako je saosećajni i ljubazni profesor brzo postao poznato lice u italijanskim TV emisijama o aktuelnim temama, dostavljajući najnovije informacije o nepoznatom neprijatelju – koroni. Društveno distanciranje nazvao je „majkom svih bitaka“. Brinuo se zbog rizika koji vrebaju u višegeneracijskim porodicama Italije, jer je verovao da su zaraze u kući postale uzrok broj 1 za širenje virusa u zemlji.
Između emisija, odlazio bi u laboratoriju, kako bi pomogao kolegama u istraživanju.
Glavni hrvatski epidemiolog Krunoslav Capak, veoma je popularan kako u Hrvatskoj, tako i u čitavnom regionu. Njegovi saveti o borbi sa koronavirusom doveli su Hrvatsku do otvaranja. Tačnije u ovoj zemlji uskoro se otvaraju škole, prodavnice, restorani, javni prevoz… Reči doktora Capaka, slušaju se ne samo u Hrvatskoj, već i u Srbiji, Bosni, Sloveniji… Posebno kada je poznato da je Hrvatska, zahvaljujući njemu i njegovoj strategiji, jedina u regionu, uspešno suzbila virus.
„Kada restriktivne mere budu ukinute i vratimo se svakodnevici, sigurno je samo jedno: Život kakav smo do sada poznavali, neće se još dugo vratiti“, upozorio je nedavno Capak.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare