Poslednja želja nedavno preminule sudije Rut Bajder, najpoznatijeg liberalnog glasa u Vrhovnom sudu SAD, bila je da novi sudija koji će doći na njeno mesto bude imenovan tek kada u novembru bude izabran novi (ili stari) američki predsednik. Ipak, aktuelni predsednik Donald Tramp rešen je da iskoristi priliku i imenuje svog kandidata, još jednog konzervativnog sudiju, i time se tenzije između Republikanske i Demokratske strane uoči izbora dalje raspaljuju - borbene linije su povučene.
Konkurs je otvoren nekoliko nedelja pre opštih izbora 3. novembra na kojima će se odlučiti da li će predsednik Donald Tramp dobiti drugi mandat, kao i koja će stranka kontrolisati Kongres.
Pitanje zašto je Vrhovni sud SAD toliko važan ima vrlo jednostavan i jasan odgovor: zato što upravo ova institucija oblikuje maltene sve aspekte svakodnevnog života Amerikanaca.
Pročitajte još:
Predsednik SAD Donald Tramp ima šansu da imenuje novog konzervativnog sudiju Vrhovnog sudašto bi značajno poremetilo (tačnije, pomerilo udesno) ideološku ravnotežu ovog tela – bilo bi šestoro konzervativaca naspram troje liberala.
Matematika je prilično jasna: kada se donose presude o pitanjima koja tradicionalno nose žestoke polemike i ideološke sukobe poput abortusa i imigracije, recimo, određenost sudija na političkom spektru je od ključne važnosti.
Ranije ove godine su liberali uspeli da tesnom – baš, baš tesnom – većinom donesu presude o pravu na abortus, imigraciji i predsedničkoj moći, ali ukoliko u Vrhovni sud bude imenovano novo konzervativno lice, jasno je da će konzervativna većina uspeti da pretegne svaki naredni put.
Ubuduće će se raspravljati o pravu istopolnih parova da usvajaju decu i kontroli oružja, uz sasvim izvesnu mogućnost da se na dnevnom redu ponovo nađe i abortus – a sasvim je realno očekivati da se, ako Tramp izgura svoje i imenuje u Vrhovni sud svog kandidata iz redova konzervativaca, time ideološki pomere nadesno pravni temelji Sjedinjenih Država.
Ove sedmice bi Tramp trebalo da odluči – između dve žene.
U igri su, koliko je zasad poznato, Ejmi Koni Baret, koju je 2017. godine koja se smatra zagovornicom strožeg zakona o pobačaju, i Barbara Lagoa, Amerikanka kubanskog porekla koju je Tramp prošle godine imenovao u Apelacioni sud u Atlanti.
Konzervativci u Americi vrše pritisak već dugo na obaranje odluke Vrhovnog suda SAD izrečene u slučaju Rou protiv Vejda, kada je van snage stavljen zakon u Teksasu koji je zabranjivao abortus zbog neustavnosti. Te 1973. godine abortus je praktično legalizovan u svim saveznim američkim državama pošto je upravo ovaj slučaj označio presedan.
Budući da su Vrhovni sud, takođe intervencijom predsednika Donalda Trampa, “pojačale” sudije Bret Kavano (koji je optužen za seksualno napastvovanje) i Nil Gorsač, jasno je da u Vrhovnom sudu odavno postoji konzervativna većina. Pristalice zakona kažu da je cilj konzervativnih sudija da se istorijska odluka u procesu Rou protiv Vejda iz 1973. godine obori u potpunosti.
Politička atmosfera u Trampovoj Americi naročito je pogodna za etabliranje konzervativističkih politika o društvenim pitanjima, a ako Kavano i Gorsač dobiju pojačanje, liberali više neće imati šanse.
Iako je konzervativna većina postojala i dosad, liberalne sudije mogle su da računaju na potencijalnu podršku vrhovnog sudije Džona Robertsa koji se deklarativno svrstava u konzervativni blok, ali vrlo često staje uz liberalno krilo suda.
Stručnjaci navode da je sudija Roberts u ovom mandatu jednako glasao u korist konzervativnih, koliko i liberalnih sudija.
Tramp ga je dosad već kritikovao kao “Obaminog sudiju” – Robertsa je u Vrhovni sud imenovao Buš – a Njujork tajms je početkom godine, kada je ukinut zakon o abortusu, da Roberts nije samo najmoćniji igrač trenutno, već verovatno i najmoćniji i najuticajniji predsednik Vrhovnog suda od 1937. godine. Sa mestom Entonija Kenedija koji se penzionisao 2018. godine došla je i pozicija ideološkog centra u Vrhovnom sudu i sada je glas sudije Robertsa krucijalan u takvim tesnim slučajevima.
Predsednik SAD doduše nominuje svog kandidata ili kandidatkinju, ali ne može sam da ih postavi na mesto sudije Vrhovnog suda.
Ustavom je predviđeno da „predsednik nominuje, a Senat odobri sudiju koji će biti u Vrhovnom sudu“.
Pročitajte još:
Pošto Tramp nominuje kandidata, njegov izbor će biti prosleđen na razmatranje Odboru za pravosuđe u Senatu, u kojem trenutno sedi 12 republikanaca i 10 demokrata.
Ako Odbor za pravosuđe izglasa da kandidat ide dalje, o njemu se izjašnjava svih 100 senatora na zatvorenoj sednici, a lider senatske većine traži da senatori budu jednoglasni oko toga da se glasa o kandidatu.
Za potvrdu nominacije kandidata za Vrhovni sud u Senatu potrebna je prosta većina od 51 senatora. đ Ukoliko Senat potvrdi kandidata, to se dalje šalje predsedniku na potpis i sudija je spreman za Vrhovni sud.
Republikanac Mič Mekonel, predsedavajući Senata, u petak uveče je, nakon što je stigla vest o smrti sudije Bejder Ginsburg, potvrdio da će postupak dovođenja novog sudije na Vrhovni sud ići brzo. „Senat SAD će glasati o kandidatu kojeg bude nominovao predsednik Tramp“, kazao je Mekonel.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar