Glasovi žena zabrinjavajuće su marginalizovani u izveštavanju o koronavirusu, delom zbog opsadnog stanja koje je pandemija izazvala, a delom i zato što u državama glavnu reč najčešće vode muškarci, pokazala je analiza medijskih članaka iz šest zemalja.
Svaki glas novinarke koja izveštava o koroni bude ugušen sa bar tri izveštaja njenih muških kolega, navodi se u izveštaju koji je proučila fondacija Bila i Melinde Gejts i koji je proučavao medijsko pokrivanje kovida-19 u SAD, Britaniji, Keniji, Južnoj Africi, Nigeriji i Indiji.
U izveštaju se navodi da su žene isključene iz donošenja odluka o koronavirusu na nacionalnom nivou u ovim zemljama. U Engleskoj, ekipa oko premijera Borisa Džonsona je isključivo muška u poređenju sa američkim timom, koji čini 93 odsto muškaraca. Polovina južnoafričkog kriznog štaba su muškarci.
Pročitajte još:
Studija je pokazala da je, kada je reč o izveštavanju o posledicama pandemije, vidljivo odsustvo ženskih glasova, naročito u Britaniji i Americi. Svega 19 odsto citiranih eksperata u medijskim tekstovima u ovih šest zemalja su žene u poređenju sa 77 odsto muškaraca. Kada je reč o „glavnim likovima“ u tekstovima, tek svaka četvrta (a nekad i ređe) je ženska osoba, pokazalo je istraživanje.
Autorka izveštaja Luba Kasova, kaže da je na snazi „zabrinjavajuća marginalizacija ženskih glasova i neverovatna pristrasnost prema muškarcima kada je reč o ekspertima, stručnim analizama i protagonistima“.
„Takođe smo utvrdili da je rodna ravnopravnost u pričama svedena na manje od jedan odsto“, dodala je ona.
Prema njenim rečima, razlog tome je delimično „ratno stanje“ koje je izazvala kriza i ideja da muškarci bolje reaguju u kriznim situacijama. Zbog toga su žene „istisnute“.
Kasova navodi da su medijski članci o pandemiji od suštinske važnosti jer utiču na politiku zemalja i reagovanje zvaničnika na sve izazove koje donosi epidemija koronavirusa.
Vodeći političari, koji su u ovim zemljama mahom muškarci, dominiraju u pokrivanju krize, što je dovelo do toga da žene budu isključene iz izveštavanja o krizi, navodi se u izveštaju.
Od 44.000 ispitanih priča iz 80 medija, uključujući Gardijan, žene se pet puta manje pojavljuju od muškaraca u SAD, četiri puta manje u Južnoj Africi i Nigeriji i tri puta manje u Indiji, Keniji i Britaniji.
Zbog političke prirode krize, marginalizacija žena u izvršnim ulogama u zemljama koje su analizirane, samo podstiče gušenje ženskih glasova generalno, navodi se u izveštaju.
Pročitajte i:
One žene koje i dospeju u novinske tekstove retko kad su prikazane kao eksperti ili pojedinci, koji imaju šta da kažu, već su najčešće žrtve ili osobe pogođene bolešću na ovaj ili onaj način, ili su tu da iznesu lično, neobavezujuće mišljenje.
Žene čine 88 odsto medicinskog osoblja, ali se u medijima pojavljuju u svega 16 do 25 odsto slučajeva, navodi se u jednom od dva izveštaja koje je naručila Gejts fondacija i koji će se baviti uzrocima nedovoljnog predstavljanja žena u medijima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar