Podeli:
Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Zajedno s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačka kancelarka Angela Merkel predložila je fond od 500 milijardi evra kako bi se pomoglo zemljama članicama Evropske unije koje su najteže pogođene pandemijom kovid-19, skrećući sa dugogodišnjeg kursa nemačke spoljne politike, piše Njujork tajms.

Ovim bi se omogućio transfer sredstava iz bogatijih zemalja onima kojima je najpotrebnije, i to novcem koji bi cela Evropska unija pozajmila zajedno, što su dva faktora koja odskaču od nemačkih “centralnih uverenja”, kaže francuski ekonomista i bivši savetnik francuske vlade Žan Pisani Feri.

Predlog će biti uključen u plan koji je sačinila Evropska komisija, koji bi trebalo da bude završen do 27. maja.

U Nemačkoj neće biti popularan, a možda će pomoći populističkim protivnicima sa krajnosti političkog spektra. Ali Merkel je u sumrak svoje duge političke karijere stavila interese Unije od 27 članova ispred svojih domaćih briga, piše njujorški list.

Predlog je, kako se navodi u tekstu, jasno prepoznavanje pretnje koju je donela pandemija, čija se sveobuhvatna ekonomska posledica nije još osetila, i pokušaj da se prevaziđu produbljujuće podele u Evropskoj uniji – između štedljivog severa i opustošenog juga, između Brisela i centralnoevropskih autoritarnih vlada – oko načina kako da se reaguje.

Kako Nujork tajms piše, ovo takođe odražava činjenicu da, nakom što je Britanija otišla iz bloka, Nemačka i Francuska – dve veoma različite zemlje koje predstavljaju najvecću i najmoćniju evropsku ekonomiju – sada imaju više prostora da se nametnu ako pronađu zajedničku osnovu. Kad se oni dogovore, obično vode za sobom i ostale države članice.

“Oni su se udružili jer su na vrlo različite načine i Makron i Merkel moderni, racionalni lideri koji su shvatili koliko je važno i štetno sve ovo“, kaže Natali Toči, savetnica Evropske unije i šefica italijanskog Instituta za međunarodne poslove.

Štetno je ne samo za Evropsku uniju u celini, već i za njihove dve zemlje, koje zavise od ostatka Evrope za trgovinu – čak ni bogatiji sever ne može preživeti bez radne snage i potrošača juga, konstatuje Njujork tajms.

Ipak, iako se najviše pažnje posvetilo podelama sever-jug, opozicija takođe može doći iz zemalja članica centralne i istočne Evrope. Uprkos tome što su bili lakše pogođeni pandemijom, njihove manje ekonomije najteže su pogođene padom potrošnje u ostatku Evrope.

Te će zemlje oklevati da pristanu da toliko evropske pomoći – za koju će na kraju morati da plate – ode u južne zemlje koje su bogatije od njih, piše Njujork tajms pozivajući se na evropskog diplomatu.

Razapeta između siromašnijih južnih država koje je virus najteže pogodio, poput Italije i Španije, koje žele evropsku podršku u vidu grantova, i bogatijih severnih država koje umesto toga odbacuju kolektivni dug i favorizuju kredite, Komisija se našla u nezavidnoj situaciji, navodi se u tekstu.

Neizbežni su dugi pregovori pre nego što države članice konačno jednoglasno usvoje bilo koji predlog, ali dobro upućene evropske diplomate veruju da će konačni rezultat, uprkos protivljenju Austrije, Švedske, Danske i Holandije, verovatnije biti favorizovanje grantova umesto kredita, uz otplatu bilo kojeg novog evropskog duga posle 2027. godine, zaključuje list.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar