Poznati italijanski novinar Gad Lerner pozvao je Italijane da na Dan oslobođenja Italije, 25. aprila, sa svojih balkona zajedno pevaju čuvenu pesmu “Bela ćao” (“Bella Ciao”), pridruživši se apelu koji je uputila i organizacija italijanskih veterana-partizana (ANPI), ali njegov poziv je izazvao brojne kritike.

Zbog pandemije virusa korona, prvi put od 1946. godine Italijani praznik oslobođenja neće proslaviti velikim mitinzima i koncertima na trgovima, a Lernerov apel naišao je na lavinu uvreda, psovki i u najboljem slučaju, indignacije korisnika društvenih mreža.

”Zasto moramo pevati ovu beskorisnu pesmu koja nam ne pripada”, pita se jedan, a drugi konstatuje: “Pokušali smo sa gitarom na balkonu, nažalost virus nije otišao”.

Bilo je i onih koji su poručivali: “Ja ću da pevam himnu, a te komunističke pesme pevaj kod kuće”, dok je neko na poziv odgovorio pretnjom: “Ako to neko uradi od mojih komšija, znaću koga više ne treba da pozdravljam”.

Nekome je apel bio podstrek za uvredu: “Ma nosi se, ali zaista, i ti i tvoja Bela”.

Pesma “Bela ćao”, prevedena je na sve žive jezike sveta i postala je simbol otpora.

Tema slobode protiv neodređenog tiranina učinila ju je prilagodljivom pesmom, pa su je meksički radnici pevali u Kaliforniji, demonstranti u Parizu nakon masakra novinara “Charlie Hebdo”.

Indiosi iz Latinske Amerike pevali su “Bela ćao” boreći se za pravo na život, jednakost, a protiv moći banaka i multinacionalnih kompanija.

U Atini su je pevali simpatizeri Ciprasove populistiće partije, a u Istanbulu oni koji su se pobunili Erdoganovom autoritarnom islamu. Bela ćao” su pevali i kurdski borci u Rojavi, irački demonstranti pobunjeni protiv politike premijera Adela Abdula Mahdija.

A u Italiji pesmu “Bela ćao” pevali su svi, ne samo komunisti, bake i deke, roditelji, radnici… pevali su je sa Italijanima širom sveta tokom pandemije i pevaju je još. Snimali su videe, a najnoviji je stigao od engleskih vatrogasaca u znak slolidarnosti sa italijanskim kolegama.

Predsednik ANPI-ja Karla Nespolo poručila je „ako postoji jedna stvar kojoj nas je virus naučio, to je da nema granica i da zidovi koje smo bezumno mislili da gradimo svih ovih godina, postoje samo u našim glavama”