Sa veštačkim mesecom i letećim taksijima, Neom je prozvan novim poglavljem čovečanstva. Međutim ispod blistavila, leži sumorna priča o pretnjama, prisilnim iseljenjima i krvoproliću.
Grad Neom, na saudijskoj obali Crvenog mora, našao se danas u žiži javnosti posle vesti da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu otputovao tamo na tajni sastanak sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom.
Sastanku je, navodno prisustvovao i američki državni sekretar Majk Pompeo koji je u Saudijskoj Arabiji na turneji po bliskoističnim zemljama u pokušaju da ih privoli da uspostave odnose sa Izraelom.
Rijad je potom demantovao pisanje medija, navevši da nikakvog sastanka nije bilo.
„Budućnost ima nov dom“, čuje se na promo snimku grada sa panoramskim snimcima pustinje i azurnih laguna. „Bolji ljudi, bolje društvo“, poruka je promo snimka.
Pročitajte još:
Bin Salmanovo „čedo“, novi grad-država Neom, nazvan je po grčkoj reči „novo“ i arapskoj „budućnost“ i jednog dana će zauzimati površinu veličine Belgije.
Gradnioznih obećanja vezanih za ovaj, 500 milijardi dolara vredan grad, država ima u izobilju. Strateška dokumenta, koja su procurela u javnost prošle godine, pokazuju da je u planu podizanje ogromnog, veštačkog meseca, plaža koje će svetleti u mraku, letećih dronova-taksija, robotizovanih batlera koji će čistiti kuće i rezidencije, kao i atrakcija u stilu Parka iz doba Jure sa ogromnim, animiranim gušterima.
Reklamni materijal navodi da će Neom biti izgrađen na „devičanskoj“ zemlji i pokoren futurističkom tehnologijom. „Za 10 godina ćemo se osvrnuti i videti da smo bili prvi koji su došli ovde“, kaže u promo spotu Neoma jedan član osoblja.
Pa ipak, deo ovog grada je dom plemena Huvaitat koji generacijama živi na teritorijama Saudijske Arabije, Jordana i Sinaja i čije porklo vodi još pre osnivanja saudijske države. Bar 20.000 pripadnika plemena sada će biti izbačeno sa svoje zemlje, a niko ne zna gde će živeti u budućnosti.
„Za Huvaitat pleme, Neom je izgrađen na našoj krvi, našim kostima“, rekla je Gardijanu Alia Hajel Abutija al-Huavaiti, aktivista i pripadnica plemena. „On definitivno nije mesto za ljude koji tamo već žive! To je mesto za turiste, ljude koji imaju para. Ali ne za starosedeoce koji tamo žive“, dodala je ona.
Za neke Saudijske, uključujući Huvaiti pleme, Neom sa svojim paralelnim prvnim sistemom koji odgovara direktno kralju, predstavlja elitnu verziju saudijskoj društva osmišljenu da siromašne potpuno isključi. Stanovnici i posetioci Neoma moći će da konzumiraju alkohol i uživaju u finim večerama u futurističkioj verziji raja koja uključuje i široku mrežu prikupljanja podataka i prepoznavanja lica.
Smrt Abdula Rahima al Huavaitija 13. aprila, bacila je novo svetlo na tenzije koje postoje između plemena i razvojnih planova kraljevstva. Stanovnik Kuraibata je postao lice i glas prognanog plemena, kačeći protesne snimke po društvenim mrežama.
Jedan od poslednjih snimaka snimio je sredinom aprila. „Počeli su da uklanjaju ljude, počeli su sa nadgledanjem domova sa ciljem iseljavanja ljudi i deportovanja sa njihove zemlje“, rekao je on tada. „Hapse sve koji su protiv deportacije, koji ne žele da odu, koji žele da ostanu u svojim domovima i ne žele da uzmu njihov novac. Ne bi me čudilo ako bi me ubili u mom domu sad i pored mog tela ostavili oružje“, rekao je on da bi nekoliko sati kasnije emitovao snimak policije snimljen sa krova njegove kuće: „Vidite ih? Policija je došla po mene“, rekao je on.
Ubrzo potom, saudijske vlasti saopštile su da je Abdul Rahim ubijen u sukobu sa snagama bezbednosti. Njegove pristalice, ali i grupe za zaštitu ljudskih prava, pak kažu da je u pitanju „pogubljenje“.
„Ubili su ga da za primer – svako ko zine dobiće isti tretman“, kaže Alia al-Huvaiti.
Saudijska grupa za zaštitu ljudskih prava Al Kst kaže da su vlasti prikrile ubistvo Abdula Rahima i umirile pleme. „Nadaju se da će uspedi da nagovore istaknute ljude među Huvaitatima koji će se odreći Abdula Rahima i ‘obnoviti zakletvu poslušnosti“ kralju“, navodi grupa i dodaje da je to propraćeno hapšenjem osam pripadnika plemena.
Pročitajte i:
Za Aliju al-Huvaiti, ubistvo Abdula Rahima i prisilna deportacija Huvaitata pokazuje koliko kraljevsku porodicu nije briga za plemenske zajednice. „MBS (Mohamad bin Salman) je u početku plemenima govorio da će razviti oblasti u kojima žive i tako im omogućiti da zarade novac. U početku su mu verovali. Onda su 2019. rekli ‘Ispraznićemo tri sela i naterati ljude da se presele. Mohamed bin Salman nema pleme i ne brine o plemenima“, rekla je ona.
Alija kaže da su joj pretili smrću zbog postova o Abdulu Rahimu i plemenu i dodaje da je britanska policija upoznata sa tim pretnjama.
PR tim Neoma, kao i izvršni direktori konsultantske firme Teneo kojoj su saudijski zvaničnici patili prošle godine više od dva miliona dolara kako bi predstavljali projekat, nisu bili dostupni za komentare. Saudijska ambasada u Vašingtonu takođe.
Međutim, Ali Šihabi, član savetodavnog tela Neoma rekao je listu da će raseljeni pripadnici plemena dobiti novčanu nadoknadu. „Praksa u Saudijskoj Arabiji je da ljudi to moraju da prihvate i uglavnom i jesu jer vlada ima dugu tradiciju velikodušne nadoknade“, rekao je on i dodao da za sada ne raspolaže podatkom o visini nadoknade, niti kada će je pleme dobiti.
„Očekivali smo probleme, naročito kada je reč o toliko velikoj površini kao što je Neom. Neki oblik nasilnog raseljavanja je neizbežan“, rekao je Džejms Suzano iz Evropsko-saudijske organizacije za ljudska prava. „Kada je država ovo radila u prošlosti, uvek je bilo kršenja ljudskih prava“, dodao je on.
Uništavanje zajednica u Neomu usledilo je posle višedecenijskih tenzija između saudijske kraljevske porodice i plemena koja su vladala ovim krajevima od stvaranja saudijske države 1932. Vladavinu Kuće Sauda obeležila je čvrsta kontrola nad zemljom kroz građevinske projekte ali i uništenje kulturnog nasleđa. Ujedinjene nacije su 2017. osudile nasilno uništavanje utvrđenog grada Avamije na istoku Katifa, ocenivši da je reč o kršenju ljudskih prava.
Karima Benoune, specijalni izaslanik UN za kulturna prava kaže da su „istorijske građevine nenadoknadljivo spaljene i uništene različitim vojnim oružjem, zbog čega su stanovnici morali da napuste svoje domove i predgrađa u pokušaju da spasu svoje živote“.
Projekat izgradnje „specijalne zone“ u finansijskom kvartu Rijada, vredan 10 milijardi dolara, stopiran je još 2006. godine a mnogi misle da će slična sudbina zadesiti i Neom.
Uprkos pandemiji koronavirusa i istorijskom padu cene nafte, izgradnja Neoma napreduje. Projekat je deo prinčevov Vizija 2030 projekta čiji je cilj odvajanje zemlje od izvoza nafte – primarnog proizvoda Saudijske Arabije. Problem je što sredstva za Neom zavise baš od nafte.
„Neom je projekat usmeren na domaću elitu i međunarodnu publiku sa ciljem da predstavi novu Saudijsku Arabiju koja je otvorena i ekonomski i društveno liberalnija“, kaže Džoš Kuper iz al Ksta. „Istovremeno, oni ne dozvoljavaju lokalnim igračima da učestvuju u procesu donošenja odluka“, dodao je on.
Za Kupera, Neom je manje blistava vizija budućnosti a mnogo više sumorni simbol kršenja ljudskih prava i dokaz „nedostatka platformi gde ljudi mogu da izraze svoja mišljenja, čak i kada je reč o manje spornim pitanjima od građanskih ili političkih prava“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar