Vodeći nemački virusolog, Kristian Drosten, tvrdi da apsolutno ne postoji mogućnost da se čovek dva puta zarazi koronavirusom. On objašnjava da je moguće razviti antitela za COVID-19, ukoliko se prethodno preleži bilo koja bolest, koju izazva neki od virusa iz "porodice" korona.
Naime, Drosten je bio prisutan u javnosti u vreme epidemie SARS-a, kada je napravio testove za ovu infekciju. Sada je ponovo aktuelan u javnosti, posebno od kako je razvio testove i za COVID-19, prenosi Večernji list.
Da neko neupućen i sa strane posmatra prizore ispred stanova u Minhenu, kaže on, verovatno bi dva puta morao da promisli gleda li uživo scenu iz Monti Pajtona.
„Došli smo po vašu jetru – glasila je rečenica iz filma “Smisao života”, kada dva bolničara sa hirurškom opremom, koji izgledaju kao mesari, pristojno pozvone na vrata sirotom čoveku, koji se prijavio za doniranje tog organa i sada je – iako je živ, što neće biti kad završe sa njim – došao momenat da ispuni svoje obećanje. Ipak u nemačkoj saveznoj zemlji Bavarskoj, scena je ipak nešto sofisticiranija. Nenadano, u doba epidemije koronavirusa, kad će malo ko zvoniti nepozvan na vrata, pojavi se lekar obučen kao da je upravo izašao iz operacione sale. Ipak, zahtev je u prvi momenat itekako bizaran i glasi.
„Došli smo po vašu krv!“
Daleko je bavarski, ali i nemački model borbe protiv koronavirusa, od Monti Pajtona. Lekari i tehničari koji bez najave građanima zvone na vrata u sveobuhvatnoj su misiji testiranja stanovništva na antitela protiv koronavirusa. U Bavarskoj je nasumično izabrano 3.000 domaćinstava koja bi, naravno ako žele, pristala na sistematsko serološko testiranje u intervalima od nekoliko dana, nedelja i meseci.
Pročitajte još:
Cilj je da se uvidi koliki je procenat stanovništva razvio antitela na virus. Rezultati će imati dalekosežne posledice, od individualnih, da testirani znaju je li ona čudna viroza kad su u februaru kašljali kao ludi ipak COVID-19, preko porodičih, da se osoba koju barem neko vreme štite antitela može izlagati i pomagati ranjivijim članovima porodice, do one najšire, društvene, da se može bez straha ići na posao i učestvovati u svakodnevnom životu.
Taj najširi aspekt pokazaće i detaljnije iscrtati strategiju izlaska iz koronakrize, i određivati dalji tempo ublažavanje mera, nakon postupnog otvaranja nekih prodavnica.
„Polako“, upozorila je i nemačka kancelarka Angela Merkel, i sama naučnica, iako iz drugog polja, hemije, ali razume procese. Razume i da je deo građana loše, iscrpljen krizom, ali je svojim stranačkim kolegama oštro poručila da treba da prestanu sa “orgijama u raspravama o otvaranju”, o obećanjima o povratku u normalu, sve dok brojke ne pokažu da je društvo toliko sigurno da drugi talas neće preopteretiti zdravstveni sistem.
Ipak nije Merkelova tokom ove krize istupala previše, zapravo, taj model imali su lideri mnogih drugih država. U prvi plan izbili su stručnjaci, epidemiolozi i virusolozi. U Nemačkoj je taj krizni lider Kristian Drosten (48), virusolog koji sada vodi institut „Čeriti“ u Berlinu. Manji deo javnosti pamti ga iz epidemije SARS-a koja se, na sreću, nije proširila Evropom toliko da virusolozi postanu zvezde. Drosten je bio jedan od prvih koji su izolovali taj koronavirus, starijeg brata ovog sadašnjeg, radio je na razvijanju testova, kako za onaj tako i za ovaj virus iz porodice koronavirusa koji su sa životinja prešli na čoveka.
U međuvremenu je kolege i studente informisao o virusima kroz „podcast“-ove. Međutim, kada je trebalo, vratio se, prvo iz senke, kao stručnjak koji je osmislio nemački model nošenja sa virusom, a potom i kao edukator, pa je pre dva dana dobio i nagradu za komunikatora godine. Rano uvođenje mera i njihovo striktno sprovođenje, za šta su ga napali većinom oni iz desnog političkog spektra, kada su na njegovu dušu stavili smrt ministra finansija Hesena Tomasa Šafera, koji je sebi oduzeo život navodno zbog brige kako će se njegova zemlja ekonomski nositi sa krizom, i a kraju i za naširoko testiranje što je ključ Drostenovog pristupa.
Drosten je izneo tezu da bi imunitet stečen kod zaraze nekim drugim koronavirusom, tokom protekle zime, mogao da pružai zaštitu i kod ovog novog virusa korona. Vrlo se jasno postavio u vezi sa informacijama o ponovo zaraženima u Aziji.
„Oni nisu ponovo oboleli, samo nisu bili izlečeni do kraja“ naglašava Drosten.
Ovaj naučnik dao je objašnjenje kako se čovek ne može zaraziti dva puta istim virusom iz porodice korona, uz pomoć primera zlatnih ribica u jezeru.
Tu u igru ulazi ograničenje PCR testova, ili, kako je plastično objasnio:
“Zamislimo telo koje je kao jezerce sa zlatnim ribicama. Testiranje znači da zavezanih očiju zagrabimo kantu vode i vidimo jesmo li uhvatili koju ribu. Pred kraj zaraze COVID-19, kad se pacijent subjektivno i objektivno oseća bolje, virus je još prisutan, ali je njegova koncentracija bila ispod granice PCR testa. Kao da je manje riba u jezercu, pa ih dva-tri puta nećeš zahvatiti, ali treći put hoćeš“.
Nemačka polako popušta mere, od pre dva dana ponovo rade neke prodavnice i knjižare, ali Drosten zadržava dozu skepse.
„Prehrabro je govoriti da je zaraza pod kontrolom sve dok nemamo vakcinu“.
Tako da se i dalje oslanja na nauku: testiranja, reakciju država, poput ponovnog uvođenja izolacije i saradnje građana, sve dok nam tehnologija praćenja, u koju polaže velike nade, ne da novu zaštitnu mrežu. Njegova preporuka je pravilo “six feet – six seconds”, odnosno, u kontaktu sa drugima ostanite na udaljenosti od šest stopa (blizu dva metara), a komunikaciju sa drugima svedite na šest sekundi.
