Zamislite veliku zapadnu ekonomsku silu u koju je koronavirus stigao kasno, ali je njena vlada, umesto da tu pošast negira i odlaže, delovala preventivno.
Ta država je bila spremna da testira i traži kontakte kako bi brzo spustila krivulju i ograničila smrtnost svoje populacije, u čemu je bila uspešnija nego bilo koje druge velike zapadne industrijske države. Ciljano zaustavljanje širenja virusa pomoglo je da se nezaposlenost ograniči na samo šest procenata. Osim ovakvih rezultata, lider države je doživeo ogroman skok popularnosti – sa 40 odsto podrške na 70 procenata.
U pitanju je, kako procenjuje Njujork tajms, Nemačka pod kancelarkom Angelom Merkel. Njena sve veća popularnost politički je marginalizovala krajnju desnicu i ekstremnu levicu. Nemački sindikati blisko su sarađivali sa šefovima kako bi fabrike bile otvorene, a uslovi rada su bili generalno bezbedni, izuzev ekstremnog slučaja mesne industrije „Tenis“. Vlada Merkelove je koordinirala sa svim nemačkim pokrajinama da obuzda pandemiju, dok je sa ostalim članicama EU bila uporna da osnuje fond za oporavak u korist država koje su najteže pogođene virusom.
Snage koje Nemačka pokazuje čine je velikom ekonomijom koja će, sasvim sigurno, biti najuspešnija u postpandemijskom svetu
Koronavirus ubrzava zaokret ka nacionalnim ekonomijama koji je započeo 2008. globalnom finansijskom krizom. Evropske vlade preuzimaju sve veću kontrolu nad svim aspektima ekonomskog života, ulazeći u javne dugove kako bi održali rast i postavili nove prepreke spoljnoj trgovini i politici imigracija. Samo virtuelna strana svetske ekonomije cveta, jer ljudi rade od kuće, igraju igrice i kupuju na internetu.
Uprkos svojoj tehnološkoj dominaciji, SAD i Kina troše previše, dok su njihove vlade kritikovane zbog pogrešnog rukovanja pandemijom. Rusija takođe ima intrigantnu ekonomiju, jer predsednik Vladimir Putin već godinama čuva svoju državu od stranih finansijskih pritisaka, odbrambenog poteza koji će se pokazati sve vrednijim u svetu koji se brzo deglobalizuje.
Međutim, najveći pobednik će biti Nemačka. Njen odgovor na pandemiju istakao je već postojeće prednosti: efikasnu vladu, mali dug, reputaciju industrijske izvrsnosti koja štiti njen izvoz čak i kad globalna trgovina opada i na kraju, sve veći kapacitet za stvaranje domaćih tehnoloških kompanija gde dominiraju američki i kineski internet giganti.
Dok se druge zemlje brinu da bi nedavna otpuštanja mogla postati stalna, većina nemačkih radnika ostala je na platnim spiskovima zahvaljujući brzom širenju tzv. kurcarbajta, starog vladinog sistema koji plaća kompanijama da zadrže zaposlene na poslu tako što rade skraćeno vreme usled privremene krize. Nemačka je uspela da proširi ovaj sistem zahvaljujući svojoj čuvenoj štedljivosti. Tokom dugih godina kada je Merkelova vršila štednju na ostalim članicama EU, prigovarali su joj da je „švapska domaćica“, prema arhetipu Nemice koja od starog hleba pravi knedle.
Međutim, sada joj se ne smeju.
Nemačka ne odustaje od svoje posvećenosti uravnoteženom budžetu. Budući da će veliki deo ove potrošnje izvući iz uštede, očekuje se da će javni dug Nemačke porasti, ali samo na 82 procenata BDP, što je lakše opterećenje od duga u SAD i drugim visoko razvijenim zemljama koje troše daleko manje na pakete za ekonomski spas.
Skeptici tvrde da se Nemačka sada opasno oslanja na industrijski izvoz, posebno na Kinu. Znajući ove svoje ranjivosti, Nemačka se zalaže za modernizaciju vodećih izvoznika kao što su velike automobilske kompanije. Vrši se pritisak na proizvođače automobila da se sa još uvek profitabilnog motora sa sagorevanjem okrenu električnim automobilima budućnosti.
Nemački plan ekonomskog spasavanja uključuje 56 milijardi dolara za start apove koji mogu da digitalizuju tradicionalnu industriju koristeći veštačku inteligenciju i druge nove tehnologije. Osim Francuske, Nemačka je nedavno objavila da ima za cilj da stvori evropsko internet skladište koje bi bilo konkurentno onome iz Amerike i Kine.
Nemačka je stara nacija i društvo joj je konzervativno, ali kritičari koji pretpostavljaju da se to suviše dugo menja su se i ranije pokazali da greše. Početkom ovog veka kad je Nemačka proglašena „bolesnikom Evrope“, usvojila je reforme tržišta rada kojima je vraćen njen status najstabilnije ekonomije na kontinentu. Pošto pandemija ubrzava tempo digitalizacije i deglobalizacije uz povećanje svetskih dugova, Nemačka se ističe svojim relativnim nedostatkom tih izazova i vladom spremnom da se sa njima uhvati u koštac.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare