Podeli:
Foto: Johns Hopkins University

Prošlo je skoro pola godine od kako se planeta bori, tačnije brani od pandemije koronavirusa, koji je do sada zarazio više od pet miliona ljudi, a samo tokom jučerašnjeg dana inficirano je čak 106.000, najviše do sada. Pojedini stručnjaci smatraju da je ova cifra posledica ukidanja brojnih mera za suzbijanje virusa u Evropi, dok ovaj broj objašnjava i agresivno širenje zaraze u Latinskoj Americi poslednjih nedelja.

Koronavirus nezaustavljivo se širi planetom i izgleda ne namerava da stane, a zabeleženo je više od pet miliona potvrđenih slučajeva u 188 zemalja, dok je više od 330.000 ljudi izgubilo život, od kako se surova infekcija pojavila u Kini u Vuhanu, u decembru 2019. godine, piše BBC.

Virus pregazio Evropu, pa prešao na Ameriku

Virus se iz Kine, u prvim mesecima 2020. brzo proširio Evropom, a potom stigao i u Severnu Ameriku, gde je odneo desetine hiljada života u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, broj žrtava i zaraženih sada raste i u Latinskoj Americi koja je najnovije žarište pandemije Covid-19.

SAD imaju daleko najveći broj slučajeva, oko pet puta više nego bilo koja druga država u svetu, prema podacima koje je prikupio Univerzitet Džon Hopkins. Sa više od 90.000 smrtnih slučajeva, to je i najveća smrtna stopa na svetu.

Foto: Johns Hopkins University

Velika Britanija, Italija, Francuska i Španija su najteže pogođene evropske zemlje. U Kini je zvanični broj smrtnih slučajeva iznosio 4.600 od oko 84.000 potvrđenih slučajeva, mada kritičari postavljaju pitanje da li se zvaničnim brojevima te zemlje može verovati.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 11. marta ovu epidemiju proglasila globalnom pandemijom. Generalni direktor SZO-a Tedros Adhanom Gebrejsus, upozorio je da je pandemija daleko od svog kraja i izrazio je posebnu zabrinutost zbog porasta slučajeva u “zemljama sa niskim i srednjim primanjima”.

Smatra se da je pravi broj slučajeva mnogo veći od prijavljenih, jer mnogi sa blažim simptomima nisu testirani ni prebrojeni. Globalno gledano više od 4,5 milijardi ljudi – polovina svetske populacije – živi pod merama socijalnog distanciranja. Ta ograničenja imala su veliki uticaj na globalnu ekonomiju, pošto je Međunarodni monetarni fond upozorio da se svet suočava sa najgorom recesijom od Velike depresije 1930-ih. Svetski program Ujedinjenih nacija za hranu takođe je upozorio da bi pandemija mogla skoro da udvostruči broj ljudi koji pate od akutne gladi.

Foto: EPA-EFE/Paolo Aguilar

Nova žarišta korone

Dok u pojedinim zemljama broj slučajeva opada nakon uvođenja strogih ograničenja karantina, u drugim tek počinje da raste. Nagli porast slučajeva u Latinskoj Americi doveo je do toga da SZO proglasi Ameriku trenutno središtem pandemije.

Pročitajte još:

Nakon što je SZO u martu Evropu nazvao “epicentrom pandemije”, stari kontinent polako počinje da smanjuje mere koje su uvedene da bi usporile širenje virusa. Velika Britanija, Italija, Španija i Francuska, zajedno sa drugima, sada su dostigle vrhunac, a broj novih potvrđenih slučajeva i smrtnosti opada. U Velikoj Britaniji i Italiji je preko 30.000 umrlih, dok su Francuska i Španija zabeležile oko 28.000.

Međutim, razlike u broju stanovnika i načinu na koji države prijavljuju svoje podatke, uključujući neke smrti u domovima za stare ili smrtnost osoba za koje se sumnja, ali za koje nije potvrđeno da imaju virus, znači da su međunarodna poređenja nerealna. Evropske zemlje varirale su u svojim planovima za ublažavanje obustave rada, ali SZO je pozvala sve države da usvoje „spor i stabilan“ pristup.

Foto:EPA-EFE/JUSTIN LANE

SAD i dalje sa najviše žrtava

Sa više od 1,5 milion slučajeva, SAD imaju najveći broj potvrđenih infekcija na svetu. Takođe je zabeležio više od 90.000 smrti.

Na hiljade ljudi manje bi umrlo da su Sjedinjene Države nedelju dana ranije u martu, uvele mere socijalnog distanciranja, pokazalo je istraživanje modelara koji rade na Univerzitetu Kolumbija. U jednom trenutku, više od 90 odsto američke populacije bilo je pod obaveznim naredbama karantina, ali svih 50 država je počelo sa popuštanjem ograničenja boravka kod kuće i dozvolilo je da se neka preduzeća ponovo otvore.

Američki epidemiolog Entoni Fauči, upozorio je da je popuštanje mera prerano i da može izazvati još veću epidemiju.

Foto:EPA-EFE/JUSTIN LANE

Predsednik Donald Tramp se međutim ne slaže sa savetom Faučija, jasno je stavio do znanja da želi ponovo da otvori američku ekonomiju “sa vakcinom ili bez nje”, jer najnovije brojke pokazuju da je više od 36 miliona ljudi izgubilo posao od kada je epidemija pogodila SAD, što je skoro četvrtina američke radne snage. Rast znači da je stopa nezaposlenosti sada gora nego u bilo koje vreme od Velike depresije 1930-ih.

Međutim, upoređivanje brojki iz različitih zemalja je upitno jer ne beleže sve vlade slučajeve i smrtnost koronavirusa na isti način, što otežava njihovo poređenje.

Ostali faktori koje treba uzeti u obzir su: različite veličine stanovništva, veličina starijeg stanovništva države ili da li određena zemlja ima veliki broj ljudi koji žive u gusto naseljenim područjima. Pored toga, zemlje mogu biti u različitim fazama pandemije.

Komentari

Vaš komentar