"Letnje temperature na severnoj polulopti verovatno neće znatnije uticati na pandemiju koronavirusa", tvrde naučnici sa Prinstona.

Nekoliko statističkih studija sprovedenih poslednjih meseci pokazalo je povezanost klime i koronavirusa – što je vlažnije i toplije, manja je verovatnoća da će se širiti. Međutim, reč je o preliminarnim podacima o vezi između klime i covida-19, koja je još uvek velikim delom nepoznata. Studija sa Prinstona, objavljena u časopisu „Science“, ne isključuje tu korelaciju, ali zaključuje da je uticaj klime na širenje virusa „skroman“, prenosi Index.hr.

„Naša otkrića pokazuju da će se bez delotvornih mera kontrole virus širiti i kada nastupi toplije i vlažnije vreme. Ono neće značajnije obuzdati pandemiju“, kaže se u studiji. „Predviđamo da vlažnije i toplije klime u prvoj fazi neće usporiti virus“, rekla je Rejčel Bejker sa Prinstona.

Virus će se širiti jer nema imuniteta

Iako klimatski uticaji, posebno vlažnost, imaju ulogu u širenju drugih koronavirusa i gripa, autori kažu da je u ovom slučaju važniji izostanak raširenog imuniteta na covid-19.

„Primećujemo određen uticaj klime na raširenost i ‘tajming’ pandemije, ali uopšteno govoreći, virus će nastaviti da se širi jer među stanovništvom nema dovoljno imuniteta“, objasnila je Bejkerova.

Ona podseća pritom na zemlje poput Brazila, Ekvadora ili Australije u kojima toplije vreme nije imalo nekog većeg uticaja na pandemiju.

„Ne čini se da klima reguliše širenje virusa“, naglasila je „Bez mera kontrole ili vakcine, virus će nastaviti da se kreće među velikim delovima svetske populacije i tek će kasnije postati sezonska bolest, nakon što mu se smanje ‘zalihe’ neizloženih domaćina“, kažu autori.

Za potrebe studije oni su sproveli nekoliko simulacija o tome na koji bi način virus mogao da reaguje u različitim klimatskim uslovima. U svim zemljama klima je postala bitan faktor tek nakon što su veliki delovi populacije stekli imunitet.

„Što se u populaciji izgradi više imuniteta, to će uticaj klime na virus rasti. Tek će tada velika pandemija postati sezonska infekcija“, rekla je Bejker.

Hoće li leto zaustaviti koronavirus? 

Naučnik Gordan Lauc na Fejsbuku je pre nekoliko dana podelio vest o istraživanju američkog univerziteta Harvard, koje je potvrdilo da bi koronavirus mogao biti sezonalan.

„Analiza širenja virusa na 3.739 lokacija po svetu potvrdila je pretpostavku o značajnoj sezonalnosti SARS-CoV-2 virusa. Vreme nije naravno jedini faktor tako da se ne treba baš potpuno opustiti i vratiti na staro, ali ova vest budi nadu da opuštanje mera koje se sada događa neće dovesti do novog talasa pandemije. To verovatno isto znači da bismo što pre trebali da otvorimo škole i omogućimo deci da imaju normalan kraj školske godine. Za one koji po medijima viču da su stroge mere bile pogrešne, ovo je loša vest, jer potvrđuje da bismo bez odlučnih mera u martu imali vrlo eksponencijalni rast zaraženih i mnogo mrtvih i bolesnih u Hrvatskoj. Ovo je loša vest i za one koji se zalažu za zadržavanje ili ponovno uvođenje strogih mera, jer pokazuje da su u ovo doba godine dovoljne i vrlo blage mere opreza“, napisao je Lauc.

Što je otkrila studija sa Harvarda?

Veliko istraživanje koje su sproveli Harvard, MIT i druge institucije proučavalo je kako vremenski uslovi, tačnije porast temperature i vlažnosti, utiče na širenje koronavirusa, prenosi Vašington Post.

Proučavali su 3.739 lokacija širom sveta i zaključili da prosečne temperature iznad 25 stepeni Celizijusa znatno smanjuju rizik od infekcije. Svaki dodatni porast temperature od 0,6 stupnja iznad tog nivoa povezan je sa smanjenjem od 3,1 odsto u reproduktivnom broju virusa, nazvanom R0. To je prosečan broj novih infekcija koje generiše svaka zaražena osoba. Kada R0 padne ispod 1, epidemija počinje da nestaje.

Međutim, kako napominju naučnici, kao i svako slično istraživanje dosad, i ovo je potvrdilo da leto neće u potpunosti zaustaviti pandemiju. Naučnici napominju kako će se koronavirus verovatno ponašati kao SARS i MERS, odnosno da će slabiti tokom toplijeg vremena, ali i da to znači da će nakon leta rasti broj infekcija na jesen.

Dejvid Hejman, profesor sa londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, upozorava da ovakve studije treba uzeti sa velikim oprezom.

„To su istraživanja u laboratoriji, nisu stvarne situacije. Iz dana u dan svedočimo o prenosu covida-19 u većini delova sveta, čak i u tropskim područjima“, rekao je Hejman.

Što se tiče istraživanja uticaja vlažnosti vazduha na širenje virusa, studije su pokazale da se virusi poput koronavirusa i virusa gripa brže šire po suvom vazduhu, dok veća vlažnost vazduha dovodi do toga da kapljice virusa brže padaju na tlo i kraće se zadržavaju u vazduhu.

Capak: Drugi talas je izvestan

Šef HZJZ-a Krunoslav Capak rekao je kako je drugi talas epidemije izvestan.

„Samo su dva scenarija ako virus ne nestane ili se promeni – ili kolektivni imunitet ili vakcinacija. Vakcine neće biti unutar godinu dana. Preko leta će doći do pauze. Ako virus bude sezonski, kao grip, vrlo je verovatno da se na jesen vraća taj drugi talas. Ako nastavimo sa ovakvom dinamikom, onda će ostati dovoljan broj osetljivih osoba da se bolest opet pokrene“, rekao je Capak u nedavnom intervjuu za Al Džaziru.