Poljska i Mađarska su svojevrsni trn u oku Evropske unije, mada im ona dopušta da se služe raznoraznim diktatorskim trikovima, i baš sada kada EU najavljuje nove mehanizme za kontrolu demokratije u zemljama članicama, ove dve zemlje - koje bi, u teoriji makar, trebalo da prve nagrabuse - ponovo su prešle u kontraofanzivu.
Pročitajte još:
Mađarske i poljske vlasti saopštile su danas da su formirale Institut za borbu „protiv liberalno ideološke represije“ Brisela posle pretnje da će blokirati plan oporavka Evropske unije zbog najavljenih subvencija koje će biti povezane sa vladavinom prava u zemljama članicama Unije.
Uloga instituta biće da ispita da li su Budimpešta i Varšava žrtve „dvostrukog standarda“ evropskih institucija, rekli su šefovi diplomatija ove dve zemlje koje su, blago rečeno, u sukobu sa EU o podeli vlasti i osnovnih sloboda.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto upotrebio je stari, prljavi trik kojim voli da se posluži svaki autokratski i ksenofobni režim rekavši da su Poljska i Mađarska kritikovane u EU zbog „patriotske politike“ koja privileguje nacionalne interese.
Igralo se i na emocije, pa je Sijarto govorio da je cilj instituta da „niko ne tretira Mađarsku i Poljsku kao budale“ i da im je „dosta da ih neki zapadnoevropski političari koriste kao vreće za udaranje“.
Sigurno da predsednik Poljske Andžej Duda i mađarski premijer Viktor Orban nisu zadovoljni planom EU da subvencije ubuduće budu uslovljene poštovanjem vladavine prava jer su obojica dobro svesni da je ovo još jedan – doduše očajnički – potez EU da sankcioniše autokrate u sopstvenim redovima.
EU je izgubila u Mađarskoj. Štaviše, neuspeh da reguliše ovo urušavanje demokratije u jednoj od zemalja članica ide dalje od Mađarske – dovodi u pitanje sposobnost bloka da opstane kao celina, a da ne ugrozi ultimativne i temeljne vrednosti. Situacija u Poljskoj pokazuje isto.
Kako je Orban uspeo da preigra EU je opširna i kompleksna priča, ali iako je opravdana bojazan da će svaki sledeći izveštaj EU o manjkavosti demokratije u Mađarskoj biti još jedan jalovi pokušaj da se stvari dovedu u red, i iako je sasvim očekivano da Budimpešta i ovaj najavljeni raport o stanju demokratije otpiše kao još jedan neopravdani napad iz Brisela, ovo udruživanje sa Poljskom govori da možda ni Orbanu sada nije svejedno.
Poljskoj je po svemu sudeći manje stalo šta Evropa misli o njoj i ovde je ona neka vrsta kolateralne štete pošto je Orban svestan da će ona uz Mađarsku biti glavna na tapetu, ali ako Duda i Orban ne mare za evropske vrednosti, vrlo im je važan evropski novac.
Za Orbana je, više nego za bilo kog drugog lidera, EU obična kasa.
Njujork tajms je svojevremeno pisao o tome kako mađarski poljoprivrednici rintaju za gazde, grupu oligarha i političkih patrona koji su anektirali zemlju kroz opskurne dilove sa mađarskom vladom. To je tek jedna od grešaka u koracima koje je EU sve vreme pravila misleći da će ako zažmuri na jedno oko od Orbana dobiti makar prividnu demokratiju i izbeći da uprlja ruke.
Njujork tajms je istragom 2009. godine utvrdio da Orban koristi evropske subvencije kao patronažni sistem za bogaćenje svojih prijatelja i porodice, zaštitu svojih političkih interesa i kažnjavanje protivnika režima.
Pročitajte još:
Orbanova vlada prodala je na tenderu hiljade hektara državnog zemljišta upravo članovima premijerove porodice i njegovim bliskim saradnicima, otkrio je Njujork tajms.
Oni koji kontrolišu to zemljište, zauzvrat, kvalifikuju se za milione evra u subvencijama od Evropske unije.
Evropska mašinerija u Briselu omogućava korupciju zato što bi konfrontiranje takvom sistemu značilo izmene programa koji pomaže opstanak nestabilne unije. Evropski lideri nisu saglasni u mnogim pitanjima, ali svi računaju na velikodušne subvencije i diskreciju u trošenju novca.
Ipak, i oni koji u Briselu pišu program i glasaju o poljoprivrednim politikama priznaju da uglavnom nemaju pojma kuda novac odlazi.
Orban zna. Pravo u njegov džep.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare