Za Švedsku je april bio najsmrtonosniji mesec u poslednjih 30 godina, pokazuju statistički podaci objavljeni u ponedeljak. Naime, u ovoj državi koja broji 10,3 miliona stanovnika samo u aprilu umrlo je 10.458 ljudi, a od toga 3.698 stradalo od koronavirusa.

Ova zemlja prestala je sa uvođenjem restriktivnih mera koje su uvedene u drugim evropskim zemljama, a njihov pristup bio je zasnovan na „principu odgovornosti“, piše Daily Mail.

U Švedskoj su škole otvorene za decu mlađu od 16 godina, a nesmetano rade i kafići, barovi, restorani i firme, iako se apeluje na ljude da poštuju smernice socijalne distance. Međutim, u aprilu je u zemlji sa 10,3 miliona stanovnika zabeleženo ukupno 10.458 smrtnih slučajeva, što je najviše od decembra 1993. godine.

„Moramo da se vratimo na decembar 1993. godine da bismo pronašli više mrtvih u toku jednog meseca. Ukupno je u Švedskoj zabeleženo 97.008 slučajeva tokom cele 1993. godine, što je ujedno bila najsmrtonosnija godina od 1918. godine, kada je pandemija španskog gripa opustošila zemlju“ ispričao je Tomas Johanson, švedski statističar.

Johanson je za AFP rekao da ne postoji zvanični, konkretan propust koji bi objasnio visoku stopu smrtnosti u decembru 1993. godine, ali rekao je da je u to vreme postojala epidemija gripa.

Ipak, prema preliminarnim podacima, broj umrlih je u opadanju od kraja aprila, uključujući i Stokholm – epicentar švedske epidemije – gde je najveći broj umrlih zabeležen početkom aprila.

Inače, od početka pandemije, švedski pristup koronavirusu našao se na meti kritika od strane stručnjaka iz celog sveta, ali i u samoj zemlji. Naročito kada je broj smrtnih slučajeva daleko premašio smrtnost u susednim nordijskim zemljama, koje su uvele restriktivnije mere zaštite.

Do danas, zemlja je prijavila ukupno 30.377 potvrđenih slučajeva koronavirusa i 3.698 smrtnih slučajeva.