MeđunarodnI monetarni fond objavio je globalne procene BDP-a po državama i manje-više celi svet je u crvenom, debelom minusu. Prosečno će na svetskoj nivou BDP pasti za 3 posto uz samo nekoliko zemalja koje će zabeležiti rast, poput Indije i Kine, ali ni njihov rast neće biti onakav na kakav su navikli nego daleko manji – između 1 i 2 posto.

Evropa pada dvostruko više od svetskog proseka

Projekcije za Evropu su lošije od svetskog proseka. BDP u evropskim zemljama, unutar i izvan Evropske unije, prosečno će pasti čak 6,7 posto. No i od tih katastrofalnih brojki postoje još lošije – one za Hrvatsku. Prema procenama MMF, hrvatski BDP pašće  čak 9 posto, od čega će lošije proći samo Italija s padom od 9,1 posto i Grčka s padom od punih 10 posto.

Ekonomski analitičar: Pad od 9 posto je još i dobar

„To je još najbolji scenario. Može biti i puno, puno lošije“, rekao je za Index ekonomski analitičar Damir Novotni.

Hrvatska ekonomija zavisi od turizma i vezanim granama pa će udarac biti izuzetan. Zemlje koje manje od Hrvatske zavise od kretanja ljudi, a više od kretanja i proizvodnje robe osetiće manji pad, iako niko u Evropi neće proći neoštećeno.

Osetljivi smo zbog turizma

„Juče sam slušao vodećeg nemačkog epidemiologa koji je svojim sugrađanima preporučio da ovog leta ne putuju. Možda će, naprimer, Slovenci koji su nam bliži biti hrabriji. Turizam i vezane industrije čine četvrtinu hrvatske ekonomske aktivnosti, a biće još dobro ako ostvarimo i deset posto onoga što smo imali prošle godine“, rekao je Novotni.

Jednaki pad kao Hrvatska imaće i susedna Crna Gora, koja, baš kao i Hrvatska, zavisi od turizma. Nešto manji udarac osetiće Slovenija s padom od 8 posto.

Manji priliv deviza od iseljenika

Za Hrvate je posebno zabrinjavajući pad u Austriji i Nemačkoj, i to iz dva razloga. Za obe zemlje predviđa se minus od čak 7 posto BDP-a. Prvi razlog za zabrinutost je što će, osim zbog pandemije, Nemci i Austrijanci manje putovati i zbog manjka novca, što će ugroziti Hrvatsku.

Drugi razlog je da će naši građani ostajati bez posla u tim zemljama u koje već tradicionalno odlaze na rad i možda se početi vraćati u Hrvatsku. Zbog toga će se smanjiti i količina deviznih doznaka u Hrvatsku od kojih zavisi veliki broj građana.

Novotni: Navijam za veći pad

„Možda će zvučati paradoksalno, ali ja navijam za još veći pad. Nakon velikih padova sledi relativno brz i strm oporavak. Dugotrajni, postupni padovi su najgori za ekonomiju“, smatra Novotni koji ne misli da će pad od 9 posto biti katastrofa za Hrvatsku.

„To bi značilo da ćemo doživeti krizu kao pre desetak godina, ali ovoga puta s jačom privredom. Od pada od 9 posto možemo se oporaviti za godinu ili dve, ako vlada ne napravi iste greške koje su se radile za vreme prošle krize i još je više produbljivale. Ne sme se  povećavati porez kao što je napravljeno za vreme prošle krize. Nadam se da su nešto naučili“, rekao je Novotni koji predviđa da bi ukupna ekonomska aktivnost ove godine mogla pasti za čak 15 posto.

„Da smo već u evrozoni, mogli bi računati na novac iz fondova za ekstremne šokove, ovako će puno manje novca doći do nas. Srećom, HNB je dobro, iako konzervativno reagovao povećavši likvidnost banaka, a ima i dosta deviznih rezervi. Uz to može smanjiti bankama obaveznu štednju sa 17 na 10 posto, koliko je uobičajeni prosek, i to bi moglo imati veliki uticaj na privredu“, zaključio je Novotni.