Podeli
Boris Milošević Foto:N1

Potpredsednik hrvatske Vlade iz redova SDSS Boris Milošević na svojoj stranici na Fejsbuku podelio je svoju priču iz Oluje i rata, osvrnuvši se na činjenicu kako ove godine ide na obeležavanje Oluje.

Nije mu to bila laka odluka, kaže, ali u Knin ide otvorenog srca.

Objavu je naslovio sa “Priča jednog Srbina iz Hrvatske”.

PRIČA JEDNOG SRBINA IZ HRVATSKE U Knin dolazim kao potpredsjednik Vlade Republike Hrvatske zadužen za ljudska prava….

Posted by Boris Milošević on Субота, 01. август 2020.

“U Knin dolazim kao potpredsednik Vlade Republike Hrvatske zadužen za ljudska prava. Kao član Vlade, Srbin iz Hrvatske, svestan opterećenja ratnog nasleđa u društvu koje osećaju Srbi u Hrvatskoj, ali ne samo oni, nego i svi građani Republike Hrvatske, moram razmišljati racionalno i odgovorno te pokušati doprineti boljem društvu i građenju kulture mira.

Nije mi bilo lako doneti ovu odluku kako zbog privatne porodične tragedije, tako zbog svih onih Srba koji su u Oluji nekog izgubili, onih koji su u izbeglištvu kao i onih koji su se vratili, iako im je proces povratka opstruiran. Sudbinu tih ljudi dobro znam jer skoro celi profesionalni i politički staž, proteklih 18 godina, pomažem u rešavanju njihovih problema.

Ovih dana dok sam razmišljao šta da uradim prisetio sam se svog doživljaja Oluje. Samu Oluju sam dočekao u rodnom Šibeniku, brinući tih dana za oca koji je bio mobilizovan kao hrvatski vojnik, za svoje prijatelje koji su bili u Hrvatskoj vojsci, kao i za rodbinu koja je bila na drugoj strani.

Zahvaljivao sam tih dana Bogu što se otac vratio živ i zdrav i što su svi koje sam poznavao bili dobro.

Nakon što je otac demobilizovan odlazili smo na selo Bribirske Mostine gde sam svedočio pljački napuštenih srpskih kuća. Obilazili smo babu, očevu majku koja je ostala nakon Oluje tamo da živi. Nije htela da napusti svoju kuću, nije htela da pođe ni ka nama u Šibenik.

Početkom septembra otišao sam u Rijeku zbog fakultetskih obaveza. Sedmog septembra kasno popodne nazvala me sestra. Išla je s tatom da obiđe babu.

Našli su je mrtvu, bila je ubijena vatrenim oružjem iz neposredne blizine. Ubica je pronađen slučajno zbog vlastitog bahaćenja, smatrajući da niko neće istraživati ubistvo „četnikuše“, kako je sam rekao. Osuđen je na 7,5 godina, da bi izašao za 3,5 godine, nakon što je dobio predsednikovo pomilovanje.

S teretom ove porodične tragedije, pa i kroz bol mog pokojnog oca, odluku da idem na obeležavanje Oluje u Knin mi je bilo još teže doneti. Meni, koji sam dobio pasoš tek nakon Oluje premda sam rođen i celi život živeo u Šibeniku.

U Knin idem otvorena srca, iskreno, s nadom da ova Vlada može napraviti taj tako važan korak, korak prema budućnosti, boljem društvu, društvu razumevanja, poštovanja i tolerancije i da možemo izaći iz rovova u kojima smo ukopani. Nakon 25 godina potrebno je prestati s mržnjom, prestati s ratom.

A rat za mnoge u društvu, nažalost, nije gotov, i to najbolje znaju deca srpske nacionalnosti koja u svojim školama moraju da trpe stigmu zbog nečeg s čime ni njihovi roditelji nemaju veze, i koja moraju osećati krivicu samo zato što su Srbi. Baš kao što je to osećala moja generacija tokom i nakon rata.

Idem, jer želim olakšati njihovu budućnost. Idem jer mislim da je sazreo trenutak da politika razumevanja i poštovanja drugog pobedi politiku mržnje.

Oluja nije samo vojno-redarstvena akcija, ona je i velika kolektivna trauma. Za Hrvate je ona simbol početka dugo željenog mira i prestanka okupacije, za Srbe je ona trauma početka novog egzodusa, stradanja, straha, neizvesnosti i nemogućnosti povratka u svoje domove.

Svestan sam da moj dolazak u Knin neće kod većine promeniti dva različita pogleda na Oluju, ali sam voljan da prihvatim svaki gest koje ide ka tome da zajedničkom tolerancijom i uvažavanjem sami sebe potvrdimo kao demokratsko društvo koje može ostvariti suživot i prosperitet, bez obzira na svaku razliku, pa tako i onu u tumačenju zajedničke istorije. Od mog odlaska u Knin, puno je važnije graditi atmosferu pomirenja i dijaloga u kojem kao društvo moramo priznati i prihvatiti sve žrtve bez obzira na nacionalnost.”

Komentari

Vaš komentar