Više od milion ljudi umrlo je od posledica koronavirusa u svetu, a pandemija kovida 19 promenila je sve, od balansa moći do svakodnevnog života.
Pročitajte još:
Iako se već mesecima očekivala, brojka od milion mrtvih nikoga nije ostavila ravnodušnim. Ta užasna cifra može samo da nagovesti ogromnu tugu prijatelja, porodice, partnera i dece žrtava korone, od koje su mnogi umrli u izolaciji i sahranjeni, ili kremirani bez tradicionalnih običaja.
U godini koju je definisao gubitak, ovaj milion ljudi i njihovi voljeni izgubili su najviše.
Put ka jednom milionu mrtvih počeo je u decembru kada su lekari u centralnoj Kini primetili šablon u čudnoj bolesti koja je harala među prodavcima na životinjskoj pijaci u Vuhanu. Do sredine januara, ljudi su svakodnevno umirali. Od 18. marta, dnevno je prijavljivano oko hiljadu slučajeva.
Poslednjih sati 2019. vlasti u Vuhanu saopštili su da su otkrili „pneumoniju nepoznatog uzroka“. Krajem januara, broj umrlih je bio 131.
Do 13. marta, broj umrlih od korone prešao je 5000. Virus je pokosio severnu Italiju, a bolnice su bile toliko popunjene da lekari nisu imali gde da drže leševe preminulih, a premoreni zdravstveni radnici upozoravali su svet na opasnosti korone koju mnogi i dalje nisu uzimali za ozbiljno. Italija je 17. marta prva u Evropi uvela karantin zbog epidemije koronavirusa.
Narednih nedelju dana, broj umrlih se udvostručio na preko 10.000. Širom Evrope na snazi je bio karantin ili policijski čas, a ulice velikih gradova preko noći su opustele. Francuski predsednik Emanuel Makron proročki je izjavio: „U ratu smo“.
Dok se u Britaniji vodila debata oko toga da li treba uvesti policijski čas, 82-godišnji Birnam Roberts koji je 60 godina vozio autobus u Birmingemu, preminuo je u roku od nekoliko dana od korone, sam i u izolaciji, daleko od porodice i prijatelja.
Do 2. aprila, broj umrlih upetostručio se i skočio na preko 50.000. Gotovo polovina čovečanstva bila je u nekoj vrsti izolacije/karantina, a zemlje poput Australije počele su da pozivaju svoje građane da se vrate kućama. Mnogi od njih doneli su koronu sa sobom.
U prvoj polovini aprila, broj umrlih skočio je na više od 100.000, a apokaliptične scene iz Njujorka preplavile su svet, gde su mnogi lekari zbog nedostatka zaštitne opreme podlegli infekciji.
Jedna od njih bila je Merilin Hauard koja je u SAD došla iz Gvajane kao tinejdžerka. Kasno je upisala fakultet i sa 53 godine upisala je medicinsku školu kako bi se obučila za medicinsku sestru. Zarazila se sredinom marta a, iako su se simptomi ublažii početkom aprila, iznenada joj je pozlilo i 4. aprila je preminula. U tom trenutku, dnevno je oko 800 Njujorčana umiralo od virusa. Polovina rodbine i porodice Merilin Hauart takođe se zarazila ali su, poučeni iskustvom, organizovali sopstveni karantin i sistem trijaže, brinuli jedni o drugima, merili zdravstvene parametre i preživeli – svi.
Krajem juna, od korone je u svetu umrlo 503.435 osoba. Mere fizičkog distanciranja i bolji sistem lečenja usporili su širenje korone u Evropi. Privremeno se situacija poboljšala i u SAD. Ali broj umrlih je rapidno počeo da raste u Južnoj Americi, naročito u Brazilu zbog čega je broj umrlih od pandemije kovida 19 skočio na više od pola miliona.
Kada su se u njegovom selu Sao Markos pojavili prvi slučajevi korone, svi „beli“ lekari su otišli i Ksavante narod koji živi u brazilskoj državi Moto Groso nije imao kome da se obrati. Jedini ko je ostao bio je medicinski brat Fabrisio Upreva. Bez pristupa zaštitnoj opremi, 47-godišnji Upreva je nosio maske koje je sam pravio. Bez lekara u selu, vozio je bolesne pacijente 60 kilometara do grada Bara do Grasas, jednim automobilom koji je koristilo celo selo.
„Znao je koliki je rizik, ali nije želeo da odustane. Umro je braneći naš narod“, rekao je njegov brat Fransisko Hoimanatsiro.
Pošto Ksavanti ne govore portugalski, a Upreva ga je znao, bio je i tumač pacijentima i lekarima. Primljen je u bolnicu 29. juna. Umro je sutradan.
„Moj san je da budem kao on. Bio je najdivniji čovek koga sam znao“, rekao je njegov 21 godinu mlađi brat.
Krajem septembra, tačnije 28. septembra od posledica koronavirusa umrlo je milion i 1646 osoba – najviše u Severnoj (303.571) i Južnoj Americi 249.705. Od korone je u Aziji preminulo 209.655 osoba a u Evropi 202.281. U Africi je od kovida umrlo 35.512, a u Okeaniji 922 ljudi.
Leto i toplo vreme nisu doneli očekivano olakšanje. Posle kratkog zatišja, korona je ponovo buknula i broj novozaraženih skočio je na nivoe s proleća. Samo u SAD, više od 200.000 života je izgubljeno. Zastrašujuće je što u zemljama poput Indije, prvi talas tek nailazi.
Ašutoš Upadhaj bio je jedan od onih koji nije preterano verovao u ceo „hajp“ oko korone. „Bio je zdrav tip“, rekla je njegova sestra Bargavi Bat iz Vadodare u indijskoj državi Gudžarat.
Dve decenije je radio kao duhovni guru, donoseći sreću i pročišćavajući domove, ugovarajući brakove i proričući sudbinu.
„Želeo je da pomogne ljudima“, rekla je njegova sestra.
Kada je korona stigla u Vadodaru, Upadhajova mlađa sestra se zarazila, ali su simptomi bili blagi. Ubrzo potom, zarazio se i njen brat.
„U početku se činilo kao da se prehladio. Za nekoliko dana, nastupila je groznica, a svi napori porodice da ode do lekara pokazali su se bezuspešnim. Lekar u bolnici nam je rekao da nemaju slobodno mesto“, rekla je ona.
Kada je konačno primljen, u bolnici nisu imali opremu za kiseonik. Stanje mu se toliko pogoršalo da su lekari naložili prebacivanje u bolje opremljenu ustanovu. Porodica ga više nije videla živog. Umro je 31. avgusta. Porodica nije mogla da organizuje tradicionalnu sahranu. Njegovo telo upakovano je u plastični pokrov i kremirano u električnoj peći dok je porodica sve posmatrala iz daljine.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare