Austrijski kancelar Sebastijan Kurc predložio je predstavnicima Bakua i Jerevana da se sastanu u Beču i direktno pregovaraju u cilju pronalaženja rešenja za konflikt u Nagorno-Karabahu.
Kancelar Kurc je izrazio zabrinutost zbog nastavka eskalacije u tom regionu i naglasio da nema vojnog rešenja.
Kurc je pozvao na prekid vatre i na pregovore pod okriljem Minske grupe OEBS.
„Tokom telefonskog razgovora s jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom izrazio sam nadu u pogledu mirnog rešenja i potvrdio naš predlog za sledeću rundu razgovora dve strane. Austrija je uvek bila mesto za dijalog i nastavićemo da insistiramo da deeskalaciji i direktnim pregovorima“, napisao je austrijski kancelar na Tviteru.
I expressed my hope for a peaceful solution in a call with Armenian PM @NikoPashiyan today and reiterated our offer to host another round of talks between the two parties. Austria has always been a place for dialogue and we will continue to promote de-escalation and direct talks.
— Sebastian Kurz (@sebastiankurz) October 8, 2020
Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je krajem septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Uporedo sa sve žešćim borbama između Jermenije i Azerbejdžana traju napori da se te dve zemlje privole na pregovore.
Rusija je najaktivnija i već je predložila da bude posrednik u pregovorima. „Predložili smo da stavimo na raspolaganje moskovsku platformu za organizovanje susreta šefova diplomatija Rusije, Jermenije i Azerbejdžana uz učešće kopredsedavajućih Minske grupe OEBS-a“, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Azerbejdžan poručuje da neće prekinuti vojne operacije dok se jermenske snage potpuno ne povuku.
Jermenija je optužila Tursku da pruža direktnu vojnu pomoć Azerbejdžanu da bi preuzeo kontrolu nad teritorijom, a Baku je demantovao ove tvrdnje.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da su ove tri zemlje izgubile moralno pravo da pokreću mirovne inicijative, jer 30 godina nisu preduzimale ništa kako bi se našlo rešenje.
Predstavnici nepriznate teritorija Nagorno-Karabaha zatražili su od Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) da prizna njenu nezavisnost kako bi se postigao mir u regionu.
Vlasti ove teritorije proglasile su nezavisnost 1991. godine, ali većina zemalja ne priznaje njenu nezavisnost. Azerbejdžan tu teritoriju smatra delom svoje države.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar