Podeli
Foto:EPA/ROBERT GHEMENT

U spornom regionu Nagorno-Karabaha jutros je ponovo izbio sukob Jermenije i Azerbejdžana, nakon čega je Vlada Jermenije proglasila je ratno stanje i opštu mobilizaciju. Ovo je samo nastavak niza sukoba između ove dve zemlje koji traje decenijama.

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana počeo je 1988. godine nakon što je većinsko jermenskom regionu Nagorno Karabahu proglašena secesija od Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike.

Povezane vesti:

Nagorno Karabah proglasio je nezavisnost 1991. godine, što je dovelo do rata koji je trajao sve dok nije potpisan mirovni ugovor u Biškeku, uz posredovanje Rusije, 1994. godine.

Ovim sporazumom nije postignut trajni mir već je stvren samo još jedan “zamrznutih sukoba” u postovjetskoj Evropi.

Koreni konflikta stari više od jednog veka

Ovaj konflikt vuče korene više od jednog veka u nadmetanju između hrićanskih Jermena, turkijskih naroda i persijskog uticaja.

Foto:EPA/VAHRAM BAGHDASARYAN

Karabah naseljen hrišćanskim Jermenima i Azerima postao je u 19. veku deo Ruskog carstva. Dve grupe živele su u relativnom miru, iako je bilo brutalnih akcija sa obe strane tokom 20. veka.

Po završetku Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije u Rusiji, novi sovjetski lideri su, kao deo svoje politike u regionu osnovali Nagorno-Karabah autonomni region, sa većinskom etničkom jermenskom populacijom u okviru Socijalističke Republike Azerbejdžan.

Kad je sovjetska kontrola pred kraj osamdesetih počela da popušta, jermensko-azerbejdžanski spor eksplodirao je u nasilje nakon što je parlament ovog regiona proglasio pridruženje Jermeniji, piše BBC.

Tokom borbi, u kojime je život izgubilo između 20.000 i 30.000 ljudi, etnički Jermeni stekli su kontrolu nad regionom. Osim toga su zauzeli azerbejdžanske teritorije izvan Karabaha, stvarajući tampon zonu koja povezuje Karabah i Jermeniju.

Rat punih razmera ekskalirao nakon raspada Sovjetskog saveza

Raspadom Sovjetskog Saveza, krajem 1991. godine, Karabah se proglasio nezavisnom republikom, nakon čega je sukob ekskalirao u rat punih razmera. Taj status nije priznat nigde.

Foto:EPA/VAHRAM BAGHDASARYAN

Iako Jermenija sama nikada nije zvanično priznala nezavisnost regiona, ona jeste postala njegov glavni finansijski i vojni podržavalac.

Prekid vatre potpisan je pod ruskim posredstvom 1994. godine, nakon čega je Karabah i ostatke azerbejdžanske teritorije ostao u jermenskim rukama.

Tokom borbi, u kojima je više od milion ljudi napustilo svoje domove, etničko Azerijsko stanovništvo, od oko 25 odsto, koliko je bilo pre rata, pobeglo je iz Karabaha i Jermenije, dok su etnički Jermeni pobegli iz ostatka Azerbejdžana. Nijedna grupa stanovništva nakon kraja rata nije mogla da se vrati kući.

Primirje nije donelo i mir, jer su Azeri nastavili da negoduju zbog gubitka teritorije koju smatraju svojom, dok Jermeni nisu pokazivali ni najmanju nameru da je vrate.

Sukobi ponovo eskalirali pre četiri godine 

Na referendumu održanom u decembru 2006. godine, region je dobio novi ustav.

Međutim, Azerbejdžan je taj referendum proglasio nelegitimnim, a povremeni sastanci lidera ovih država nestali su nakon niza kršenja prekida vatre.

Najozbiljnije kršenje primirja dogodilo se u aprilu 2016. godine kada su u krvavim sukobima na obe živote izgubile na desetine vojnika.

Foto: Ilham Mustafa / Sputnik / Profimedia

Nakon toga, nije bilo ozbiljnijih sukoba sve do danas.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar