Prva žrtva koronavirusa u Crnoj Gori bila je iz Herceg Novog. Njegova supruga dr Svetlana Marković Perić, specijalista urgentne medicine, govorila je sa čim se sve morala susresti u vreme kada je osećala najveću bol zbog gubitka životnog saputnika, prenosi Sindikat doktora medicine Crne Gore.
Dr Svetlana Marković Perić radila je u Srbiji i Nemačkoj, a nakon povratka u Crnu Goru, poslednjih pet godina je zaposlena u tivatskoj Hitnoj pomoći. Ona govori o svom iskustvu sa koronavirusom, prenosi RTHN.
Pročitaj i:
„Moj suprug je primljen u Klinički centar 22. marta u ranim jutarnjim satima. Preminuo je oko 12 sati u toku dana. Ja sam saznala da je pozitivan na koronu uveče u 22 sata. Ja nisam znala da smo imali koronu. Nakon toga je meni urađen test. 23. marta uveče sam dobila nalaz da sam pozitivna na koronu. Tu se moja muka nije završila. Moja stradanja tek počinju“, priča Perić.
Nakon smrti njenog supruga koji je prva žrtva korone u Crnoj Gori, njoj je određena samoizolacija. Ne ona od 14 ili 28, već od 45 dana.
„Tog dana sam morala da rešim problem sahrane moga supruga. Ja živim u Herceg Novom, a Podgorica je 120 kilometara udaljena. Kolega, patolog koji je radio obdukciju mom suprugu bez moje saglasnosti, što sam kasnije doznala, mi je dao jedno ‘fino’ rešenje. Ukoliko ja nemam mogućnost da sahranim supruga, on će pozvati socijalnu službu i sahraniće ga zajedno u grobnici sa beskućnicima“, kaže Perić.
„Te večeri, pre nego što sam saznala da je moj suprug pozitivan, u medijima se pojavila informacija da je umro od korone. Tri pogrebnika koje sam zvala su odbili da ga voze jer bi se oni zarazili. Jedva sam našla pogrebnika koji je, sticajem okolnosti, uz dogovor, moj suprug prebačen u mrtvačnicu u Risnu, do momenta do kad sam ja uspela da nađem način kako da ga sahranim.
Zahvaljujući mojoj bliskoj prijateljici koja mi je pozajmila njenu porodičnu grobnicu ja sam nakon 8 dana uspela da sahranim supruga tako što su ga drugi sahranili. Ja nisam mogla, bila sam zatvorena, nisam mogla iz kuće da izađem“, ispričala je Perić.
„Najtragičnija stvar koja se meni kao lekaru desila je to što sam razapeta na krst srama. To je nešto što je teško opisati. Na televiziji se pojavila informacija o prvoj žrtvi od korone sa imenom, prezimenom, mestom odakle je i odakle je došao. Mi smo pacijentu upropastili njegov prethodni život i smrt“, priča ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare