Skandal koji je potresao Nemačku sada je okončan presedanom: nemački sud naložio je Folksvagenu da isplati kompenzaciju vlasniku VW automobila u kojem se nalazi sporni softver koji je lažno prikazivao nivo emisije štetnih gasova, a ovaj slučaj otvara put za hiljade drugih vlasnika VW automobila koji će moći da i sami traže kompenzaciju.

Ovo je prvi slučaj pojedinačne tužbe protiv nemačkog giganta okončan ovakvom presudom, a predstavlja presedan u smislu da će posle ove presude još hiljade vlasnika automobila sa spornim softverom moći da zatraže kompenzaciju od Folksvagena. Nemački sud je, piše Dojče vele, omogućio kupcima da vrate automobile sa softverom, uz to da je kompanija dužna da kompenzuje gubitke vlasnicima. Visina nadoknade koju kompanija isplaćuje zavisiće i od kilometraže koju je automobil prešao.

VW je 2015. priznao da je manipulisao softverom ugrađenim u 11 miliona dizel vozila širom sveta kako bi u proveri emisije štetnih gasova pokazivao manje zagađenje nego u stvarnoj vožnji. Dosad je ta afera, popularno nazvana „Dizelgejt“, koštala VW više od 28 milijardi evra (32 milijarde dolara) u vidu kazni, povlačenja vozila i odšteta.

Najveći finansijski teret VW je podneo u SAD gde je otkupio gotovo 500.000 vozila od klijenata i isplatio kompenzaciju u iznosu do 10.000 dolara po vozilu.

U Nemačkoj su platili dve kazne u ukupnom iznosu od samo 1,8 milijardi evra. Ipak, stotine hiljada građana uključilo se u pokretanje zajedničkog sudskog spora protiv VW u periodu od kraja novembra 2018. do 2. januara 2019, kazala je portparolka nemačkog Ministarstva pravosuđa za agenciju AFP. Spor je 1. novembra 2018. pokrenulo udruženje nemačkih potrošača VZBV i to pred sudom u nemačkom gradu Brunsviku, svega nekoliko kilometara udaljenom od sedišta VW u Volfsburgu.

Skandal nemačkog automobilskog giganta Folksvagena (VW) sa lažiranjem stvarnog nivoa zagađenja vazduha pogodio je samu „žilu kucavicu“ nemačke privrede, s ozbirom na to da automobilski sektor čini 14 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) Nemačke.

Moćni nemački automobilski sektor obuhvata neka od najvećih i najpoznatijih svetskih brendova, od samog VW-a do prestižnih proizvođača kao što su BMW, Dajmler/Mercedes-Benc i Opel, koji je nemačka filijala američke automobilske kompanije Dženeral motorsa (GM), prenosi Frans pres.

U taj sektor se, međutim, ubrajaju i neki od vodećih svetskih dobavljača delovima, kao što su Boš, Kontinental i ZF Fridrihšafen, kao i jedan broj malih i srednjih preduzeća.

Pojedini posmatrači, kao što su analitičari iz kompanije CMC marketsa, već su izrazili zabrinutost zbog prelivanja posledica Folksvagenovog skandala na širu privredu Nemačke u narednim nedeljama i mesecima.

U Nemačkoj je prošle godine proizvedeno više od pet miliona automobila, zahvaljujući čemu je najveća evropska privreda četvrti najveći proizvođač automobila na svetu posle Kine, SAD i Japana, ali i lider u Evropi, navodi francuska agencija.

Ovaj sektor je prošle godine zapošljavao oko 770.000 ljudi od ukupne radne snage od preko 40 miliona ljudi, a automobili su vodeći izvozni proizvod Nemačke, budući da su činili 18 odsto vrednosti prošlogodišnjeg ukupnog izvoza.

Kina je naročito jedan od najvećih kupaca nemačkih automobila, a Nemaci takođe vole automobile, a posebno domaće, koji su prošle godine činili oko dve trećine ukupnih novih registracija.

Kako ocenjuje Frans pres, veze između automobilskog sektora i političara su takođe tradicionalno bliske, u čemu Folksvagen može poslužiti kao najbolji primer. Severna nemačka savezna država Donja Saksonija, gde je sedište VW-a, ima 20-procentni udeo u toj kompaniji, dok premijer te pokrajine i njegov ministar finansija sede u nadzornom odboru VW-a, napominje agencija.