Posle sukoba u Nagorno-Karabahu, nova krizna tačka u regionu Evroazije je Kirgistan. Tamo su nastali politički nemiri posle parlamentarnih izbora. Šta su uzroci ovakvog stanja i kako bi mogli da se odraze na celokupan region i odnose velikih sila?
Posle održanih parlamentarnih izbora, Kirgistan se našao u dubokim političkim previranjima.
#related-news_0
Opozicija je izbore proglasila lažnim, jer je, prema preliminarnim rezultatima, samo jedna opoziciona stranka od njih 13 prešla cenzus od sedam odsto, dok su pobednici dve vodeće provladine partije, prenosi RTS.
Pristalice 10 opozicionih partija okupile su se na centralnom trgu u glavnom gradu Biškeku, gde su snage za održavanje javnog reda pokušale da ih rasteraju.
Bez uspeha, tako da su demonstranti ubrzo zauzeli nekoliko državnih zgrada uključujući i vladinu, a iz zatvora su pustili Almazbeka Atambajeva, bivšeg predsednika optuženog za korupciju.
U takvoj situaciji, predsednik Soronbaja Ženbekov je naredio Centralnoj izbornoj komisiji da preispita rezultate izbora, koji su zatim proglašeni nevažećim, a ubrzo je i premijer podneo ostavku.
Opozicija je optužila vlast da vrši pritisak na glasače, kupuje glasove, da je narod nezadovoljn zbog korupcije, političkih klanova, i krize nastale usled pandemije kovida 19.
Kirgistan je bivša sovjetska republika, prostire se na 200.000 kvadratnih kilometara, sa bogatim izvotima uglja i zlata.
Ima šest miliona stanovnika uglavnom turskog porekla, planinska zemlja bez izlaza na more, između Kazhakstana, Tadžikistana, Uzbekistana i Kine.
Takav geografski položaj čini Kirgistan važnim u strateškom takmičenju između Moskve, Pekinga i Vašingtona, posebno što se na njegovoj teritoriji nalazi ruska vazduhoplovna baza.
Opozicija se, međutim, protivi jačoj integraciji sa Rusijom, zbog čega je uoči izbora održan „marš za nezavisnost“.
Kirgistan je još jedna u nizu zemalja koja u poslednjoj deceniji područje Evroazije čini sve nestabilnijim.
Evroazijom prolazi Novi put svile ka Evropi, tu se ukrštaju različiti političko-bezbednosni i energetski interesi, a Kaspijsko more je jedno od najvećih izvora nafte i gasa u svetu.
Zemlje uglavnom gravitiraju ka Rusiji i sa njom su u vojnom i ekonomskom savezu.
Sve zajedno aktuelizuje teoriju engleskog geografa i političara Halforda Makindera, osnivača geopolitike i geostrategije koji je tvrdio da je Evroazija svetsko ostrvo, u čijem središtu je Hartlend, odnosno stožerna tačka za sve geopolitičke transformacije unutar svetskog ostrva.
Ko vlada svetskim ostrvom, gospodar je sveta, ili bar može da nametne svoju volju, tvrdio je Makinder.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar