Podeli
Foto: Profimedia.rs

Da li ste pre samo dva meseca mogli da zamislite da ćemo svi biti u izolaciji, da će ulice biti puste, da će ljudi masovno da rade od kuće, da će u pitanje biti dovedena čak i Olimpijada, koju su prekidali jedino svetski ratovi?

Ako i niste, sada je jasno da će ova kriza promeniti društvo na dramatične načine. “Politiko” je pitao neke od najvećih svetskih mislilaca na koji način će svet biti drugačiji, a mi prenosimo deo njihovih ocena.

Ovo bi moglo da bude gore i od 11. septembra i od svetske ekonomske krize, ocenjuje list.

Novi virus nas je prikovao za domove, možda i mesecima. Da li će nacije ostati zatvorene? Da li će dodir postati tabu? Šta će se desiti s malim biznisima, ugositeljstvom, kulturom, našim privatnim životom?

Međutim, nudi i drugu stranu: Sofisticiraniju upotrebu tehnologije, manju polarizaciju sveta, veće posvećivanje malim životnim zadovoljstvima, manje konzumerizma. Niko ne zna šta će tačno biti ishod, ali ovo su neke od mogućnosti:

Lično će postati opasno

Foto: Viktor Cap / Alamy / Alamy / Profimedia

Debora Tanen je profesor lingvistike na Univerzitetu Džordžtaun:

“Sad znamo da je dodirivanje stvari i bivanje u blizini drugih ljudi, udisanje istog vazduha veoma rizično. Ta svest nikada neće nestati kod svih ljudi koji su ove godine živeli. Mogla bi čak i da nam postane druga priroda, da počnemo da se suzdržavamo od rukovanja, zagrljaja  ili dodirivanja lica, i to bi mogla da bude široka društvena pojava, i potpuno novi aspekt naših života.

Komfor koji nam je davalo društvo drugih ljudi mogao bi da bude zamenjen komforom samoće. Oni sa pristupom širokopojasnom internetu će biti još više ugroženi. Paradoks onlajn komunikacije doći će do punog izražaja: stvaraće veću distancu, i komuniciraćemo sve više s ljudima koji su udaljeni – i osećaćemo se sigurnije zbog te distance.”

Novi patriotizam

Foto: JONATHAN ERNST / UPI / Profimedia

Mark Lorens je profesor političkh nauka i autor “Globalne istorije prohibicije”:

“Amerika je dugo izjednačavala patriotizam i vojne snage. Ali ne možete upucati virus. Oni u prvim redovima borbe protiv epidemije nisu plaćenici ni vojnici, već naši doktori, sestre, farmaceuti, učitelji, negovatelji, kasiri… Kao Li Venliang i doktori iz Vuhana, pretplaćeni su na nemoguće zadatke i rizik od smrti sa kojim nisu računali.

Pravi patriotizam je njihova žrtva. Demilitarizacija američkog patriotizma i ljubav prema zajednici će biti jedan od benefita ovog užasnog nereda”.

Pad polarizacije

Piter Kolman, profesor psihologije na Kolumbiji, koji studira konflikt:

“Nenormalni šokovi koronavirusa smanjuju polarizaciju širom sveta, pa i u Americi. Možda zvuči idealisitčki, i postoje dva razloga zašto bi to moglo da se desi:

Prvi je scenario “zajedničkog neprijatelja”, u kome ljudi prelaze preko svojih razlika da bi se zajedno suočili sa rizikom. Covid-19 je tako strašan neprijatelj, koji generiše zajedništvo i pomaže ljudima da se resetuju i pregrupišu. Tokom nacističkog bombardovanja Velike Britanije, Čerčilov kabinet je bio zapanjen naletom ljudske dobrote, empatije i zajedničkog duha u akciji protiv neprijatelja.Drugi je “talas političkog šoka”. Neki politički stavovi, pokazala su istraživanja, bivaju podložni promeni kada ih destabilizuje veliki šok. Ovo se ne događa odmah, ali studija 850 konflikata u svetu je pokazala da se većina njih završila sa 10-godišnjim destabilizirajućim šokom. Kada se spusti ogromna tenzija koja potičie od tih događaja, vreme je da se promovišu konstruktivnija rešenja u političkom diskursu, a sada će nastupiti to vreme”.

Povratak vere u ozbiljne stručnjake

Foto: Tanjug/AP Photo/Pavel Golovkin

Tom Nikols je profesor na Pomorskom koledžu i autor knjige “Smrt ekspertize”:

“Amerika je godinama bila neozbiljna zemlja, i to je luksuz koji nam je priuštio mir i visok nivo tehnologije. Nismo morali da razmišljamo o nuklearnim ratovima, nestašici nafte, visokoj nezaposlenosti, visokim kamaptama. Pretnja terorizmom se smanjila, a rijaliti zvezda je postala predsednik.

Sve ovo bi moglo da bude promenjeno epidemijom na dva načina. Prvo, ljudi su već shvatili da je ekspertiza važna. Bilo je lako odbacivati mišljenja stručnjaka, dok svi nismo postali potencijalno ugroženi. Drugo, sve to bi moglo ljude da vrati u novu ozbiljnost, ili bar da ih vrati na ideju da je vladanje ozbiljna stvar koju bi trebalo da vode ozbiljni ljudi. Ogroman poraz Trampove administracije da održi Amerikanci zdravim i da uspori pandemiju bi mogao da dovoljno šokira javnost da pojača pritisak na predsednika”.

Manje individiualizma

Erik Klinenberg je profesor sociologije i direktor Instituta za javno znanje Univerziteta u Njujorku:

“Pandemija koronavirusa je označila kraj naše veze sa tržišnim društvom i hiper-individualizmom. Okrećemo se autoritarnim vladavinama. Zamislite Donalda Trampa kako pokušava da suspenduje izbore u novembru. Zamislite vojni udar. Taj distopijski scenario je stvaran, ali ja mislim da će otići u drugom smeru. Mislim da sada vidimo da su tržišno orijentisani modeli društvene organizacije propali, i to katastrofalno.

Kada se sve ovo završi, preorijentisaćemo se na investicije u javna dobra – prvenstveno u zdravstvo i javne usluge. Bolje ćemo videti kako su naše sudbine povezane. Jeftini burger koji jedem, iz restorana koji zaposlenima ne da da odu na bolovanje, komšija koji neće da ostane u kući zbog toga što nam ne radi sistem školstva i nije ga naučio kritičkom mišljenju – sve su to ljudi i slučajevi zbog kojih sam ja više ugrožen i podložan pandemiji”.

Religijski obredi će biti drugačiji

fOTO: Ievgeniia Pidgorna / Alamy / Alamy / Profimedia

Ejmi Salivan, direktorka strategije za organizaciju “Izglasajte zajedničko dobro”:

“Mnogi hrišćani vole da naglase trijumf nade nad strahom. Ali kako će se Uskrs odvijati kad ne budemo mogli da se okupimo oko stola? Sve religije se suočavaju sa izazovom kako da održe veru u nekim trenucima, ali nikada sve religije u isto vreme. Religija u doba karantina će izazvati pedubeđenja u tome šta znači biti sveštenik. Ali će popularisati i kontemplativne prakse”.

Zdraviji digitalni život

Foto: Antonio Guillem Fernndez / Alamy / Alamy / Profimedia

Šeri Turkl je profesor društvenih nauka i tehnologije na MIT:

“Možda ćemo iskoristiti ovo vreme sa našim uređajima, da ponovo razmislimo o tipu zajednice kakve stvaramo. U prvoj fazi socijalne distance zbog korone, videli smo inspirativne primene. Čelistkinja Jo Jo Ma svakog dana postuje koncert. Preduzetnici nude startapima vreme za pičeve. Joga instruktori nude besplatne časove. Ovo je digitalna velikodušnost i empatija na najvišem nivou”. Ovo je vreme da se pogledati i zapitate: Šta mogu autentično da ponudim? Imam život, istoriju. Šta je ljudima potrebno?”