Crnogorski Ustav ni zakonodavstvo ne predviđaju na osnovu čega će Đukanović nekome dati mandat za sastav vlade, a postoji samo rok da se skupština formira tri meseca od davanja prvog mandata.
Ako predsednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista Milo Đukanović odluči da kupi vreme u nameri da odugovlači formiranje nove vlasti, a u međuvremenu nekako dođe do još jednog mandata, u crnogorskom pravnom sistemu nema nikakvih prepreka da to uradi, pišu Vijesti.
Prema Zakonu o izboru odbornika i poslanika, Državna izborna komisija moraće da proglasi konačne rezultate izbora najkasnije u ponedeljak 14. septembra, ako ne bude prigovora zbog povrede biračkog prava na izborima 30. avgusta, kao što se čini da neće u vreme pisanja ovog teksta.
Pročitaj i:
Ako DIK bude čekao poslednji dan da dostavi Skupštini izveštaj, konstitutivna sednica parlamenta na kojoj se verifikuju mandati poslanicima, bira predsednik, potpredsednici i Administrativni odbor – potreban da se formiraju druga skupštinska radna tela – mogla bi se održati i 21. septembra.
Od tog datuma teče rok od 30 dana da Đukanović da nekome mandat da sastavi Vladu.
“Predsednik Crne Gore… predlaže Skupštini… mandatara za sastav Vlade, nakon obavljenog razgovora sa predstavnicima političkih partija zastupljenih u Skupštini”, piše u Ustavu.
Nije jasno da li će na konsultacije sa Đukanovićem ići predstavnici devet lista koje su uspele da uđu u parlament, ili predstavnici preko 15 političkih partija, koje imaju poslanike u Skupštini.
Takođe, ni Ustavom niti bilo kojim drugim propisom nije regulisano kojim redosledom će Đukanović pozivati na konsultacije, niti na osnovu čega će nekome dati mandat.
U većini zapadnih parlamentarnih demokratija Ustavom ili zakonom propisana su ta i druga pitanja u postupku konsultacija i imenovanju mandatara.
“Predsednik Republike… poverava mandat za sastavljanje Vlade osobi koja, na temelju raspodjele zastupničkih mjesta u Hrvatskom saboru i obavljenih konsultacija, uživa poverenje većine svih zastupnika”, piše u Ustavu Hrvatske.
U Ustavu Crne Gore ne postoje nikakvi rokovi u kojima predloženi mandatar mora da sastavi vladu i sa programom izađe pred Skupštinu.
“Skupština se raspušta ako ne izabere Vladu u roku od 90 dana od dana kada predsednik Crne Gore prvi put predloži mandatara”, piše u Ustavu Crne Gore.
“Predsednik Crne Gore raspisuje izbore prvog narednog dana po raspuštanju Skupštine”.
U Ustavu nema ništa ni o poveravanju mandata drugoj osobi da pokuša da sastavi Vladu, ako prvi mandatar to ne uspe, niti o rokovima za to.
U hrvatskom ustavu rok za prvog mandatara je 30 dana od dana prihvatanja mandata, a predsednik Republike mu ga može produžiti za još 30 dana.
“Ako ni u tom roku mandatar ne uspe sastaviti Vladu ili ako predložena Vlada ne dobije poverenje Hrvatskog sabora, predsednik Republike poveriće mandat za sastav Vlade drugoj osobi… Ako Vlada ne bude sastavljena… Predsednik Republike će imenovati privremenu nestranačku Vladu i istodobno raspisati prevremene izbore za Hrvatski sabor”, propisuje Ustav Hvrvatske.
Zbog ovih praznina u crnogorskom Ustavu, Đukanović teoretski, strogo pravno gledajući, može dati mandat nekome iz DPS-a, sačekati da prođu tri meseca konsultacija, i raspisati nove izbore, najkasnije krajem januara za proljeće 2021.
Pročitaj i:
Neki analitičari sa kojima su Vijesti razgovarale, međutim, smatraju da bi takav način “borbe za opstanak” Đukanovića doveo u još gori položaj nego u kojem je, jer bi na prvi znak mogućih ovakvih opstrukcija došlo do protesta ne samo u domaćoj već i od strane međunarodne javnosti. “Prošao bi kao bivši predsednik Makedonije”, rekao je jedan od njih.
Đorđe Ivanov je u martu 2017. godine odbio da da mandat pobedniku na izborima Zoranu Zaevu, ali je to pod velikim pritiskom EU i SAD uradio dva i po meseca kasnije.
“Mislim da bi Đukanović na novim izborima prošao još gore”, rekao je jedan analitičar.
Đukanović je i sam u intervjuu za Novu S poslao poruku da će poštovati međunarodne demokratske standarde:
“Kada je u pitanju konstituisanje nove vlade, poštovaćemo, kao i u svemu, ono što su demokratska pravila savremene demokratske civilizacije. Da onaj ko ima 41 mandat u crnogorskom parlamentu, dobiće priliku da formira vladu”, rekao je on u intervjuu za televiziju Nova S u utorak.
