Nakon što je tri nedelje proveo na Odeljenju za intenzivnu negu na kojoj se lečio od koronavirusa, lekari su američkom pozorišnom i televizijskom glumcu Niku Kordoru (41) morali da amputiraju desnu nogu. Njegovu cirkulaciju zaustavio je ugrušak, što je još jedna opasna komplikacija bolesti koja je zahvatila ceo svet.
Ugrušci su iz više razloga česta komplikacija među bolesnicima na intenzivnom lečenju, ali njihova učestalost je veća među obolelima od korone nego što je očekivano, prenosi Jutarnji list.
„Na odeljenju bolnice u kojoj radim imam četrdesetogodišnjake sa ugrušcima u prstima, a nema nikakvog razloga za to osim virusa“, rekla je Sari Brosnan, doktorka sa Odeljenja intenzivne nege njujorške bolnice Langon.
Jedan od njih upravo ima velikih problema sa dotokom krvi u obe noge i u obe ruke i verovatno ćemo morati da obavimo amputaciju, rekla je.
Krvni ugrušci nisu opasni samo za udove, nego mogu dospeti i u pluća, srce ili mozak pa rezultirati smrtonosnom plućnom embolijom, srčanim i moždanim udarom.
U nedavnoj studiji holandskih naučnika otkriveno je da su 31 od 184 pacijenta uključena u istraživanje imali komplikacije sa ugrušcima, što je „veoma visok postotak“.
Na sreću, potreba za amputacijama ipak je retka.
Benud Bikdeli, lekar u njujorškoj Prezbiterijanskoj bolnici, okupio je međunarodni tim stručnjaka da bi proučili problem. Njihova otkrića objavljena su u časopisu „Journal of The American College of Cardiology.“
Zaključili su da je rizik od pojave ugrušaka toliko visok da bi pacijenti oboleli od Covida-19 „trebalo preventivno da dobijaju lekove za razređivanje krvi“.
Nekoliko je mogućih razloga koji ih uzrokuju. Pacijenti sa težim oblikom korona virusa, često od ranije pate od neke bolesti, poput bolesti srca ili pluća. One su same po sebi povezane sa većim rizikom od razvoja tromboze.
Pročitajte još:
Boravak na Odeljenju intenzivne nege povećava rizik jer pacijenti tamo leže duže vreme nepomično, što pogoduje razvoju ugrušaka.
Korona je povezana i sa neuobičajenom reakcijom imunog sistema, koja se naziva „citokinska oluja“, a neka istraživanju upućuju na to da je i taj fenomen povezan sa višom stopom stvaranja trombova.
Moguće je i da na zgrušavanje utiče nešto povezano sa samim koronavirusom, što su lekari primetili ranije kod nekih drugih virusnih oboljenja.
Stručni rad objavljen prošle nedelje u Lancetu pokazao je da virus može da se nastani u tkivu koje oblaže organe i krvne žile, što u teoriji može uticati na proces zgrušavanja.
Iako antikoagulansi, poput heparina, kod nekih pacijenata deluju vrlo učinkovito, kod drugih nisu delotvorni jer su ugrušci previše mali, objasnila je Brosnan.
„Mikrougrušaka je puno i ne znamo gde se tačno nalaze.“
Obdukcije su pokazale da su pluća nekih pacijenata sadržavala stotine mikrougrušaka.
Ipak, pojava nove zagonetke rešila je jednu stariju. Cecilia Mirant-Borde, lekarka na Odeljenju za intenzivnu negu bolnice za vojne veterane na Menhetnu, kaže da pluća puna mikrougrušaka objašnjavaju zbog čega respiratori nisu bili od veće pomoći kod jednog dela pacijenata.
Na početku pandemije lekari su te pacijente lečili prema protokolu za akutni respiratorni distres sindrom, poznat i kao „mokra pluća“.
Razlog nedelotvornosti respiratora u nekim slučajevima „nisu bila pluća puna vode, nego mikrougrušci koji su blokirali cirkulaciju,“ pa je krv napuštala pluća sa manje kiseonika nego što je to uobičajeno.
Prošlo je pet meseci otkako se virus pojavio u Vuhanu, a lekari o njemu svakoga dana saznaju sve više.
„Iako smo iznenađeni otkrićem, zapravo ne bi trebalo da smo toliko iznenađeni. Virusi su nepredvidljivi“, rekla je Brosnan.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar