Panični strah, ali i opreznost usled pandemije koronavirusa, u svim zemljama Evrope zatvorio je škole, vrtiće, restorane, sportske centre, zaustavio saobraćaj i život "stavio na led", osim u jednoj - Švedskoj.
U ovoj zemlji Evropske unije, deca i dalje idu u škole i vrtiće, restorani i barovi su otvoreni, saobraćaj nesmetano funkcioniše, lete avioni, a mnogi i dalje odlaze na posao, dok samo pojedini rade od kuće. Otvoreni su čak i frizerski saloni, teretane, noćni klubovi, pa i velnes centri i javni bazeni.
Iako je do pre dva dana imala 23 smrtna slučaja, 1.929 zaraženih, 333 osobe u bolnici i 50 pacijenata na intenzivnoj nezi, Švedska i dalje živi normalno ili bar pokušava da održi privid normalnog života.
Dozvoljena su javna okupljanja sa manje od 500 ljudi, granice su otvorene za sve građane Evrope, čak i Švajcarske, pa i za azilante. Nema nikakve zabrane putovanja, postoji samo preporuka građanima da bez potrebe ne putuju izvan mesta stanovanja. Premijer Stefan Lofven podstiče građane koji nisu u rizičnim godinama da nastave sa uobičajenim aktivnostima koliko god je to moguće, na primer da naručuju hranu iz lokalnih restorana.
Zaštitne mere protiv koronavirusa, od prvog slučaja 31. januara, Švedska uvodi na kašičicu. Ključne odluke ne donose političari, nego grupa stručnjaka Zavoda za javno zdravlje (Folkhälsomyndigheten) pod vođstvom glavnog državnog epidemiologa Andersa Tegnela. I sam premijer u četvrtak je rekao da je:“Švedska spremna na sve neophodne mere“, ali i da može samo „da ponovi da treba da se drže Tegnelovih uputstava“.
„Mislim da nema potrebe za prisilnim merama jer ljudi se u Stokholmu drže saveta isto kao i stanovnici evropskih gradova koji su uveli zabranu kretanja. Stvari dobro funkcionišu, u skladu sa švedskim modelom i siguran sam da ćemo biti podjednako uspešni u ovoj situaciji kao i druge zemlje“, rekao je Tegnel za švedski dnevni list „Dagens Niheter“.
Međutim, nisu svi Šveđani uvereni da Tegnel i njegovi saradnici povlače ispravne poteze. Kad se pogleda karta Evrope, oči bode činjenica da u celoj Evropskoj uniji jedino u Švedskoj osnovne škole i vrtići nisu zatvoreni, a obrazovne ustanove normalno rade još samo u Belorusiji i Rusiji. Švedska je pre nedelju dana naložila gimnazijama i fakultetima da pređu na „online“ nastavu, ali odluke o zatvaranju svih škola još nema.
„Mnogi nas pitaju zašto ne zatvorimo škole i predškolske ustanove. Najmlađi gotovo uopšte ne oboljevaju i nema potrebe zatvarati škole da bismo ih zaštitili“, objasnio je Tegnel na konferenciji za novinare pre nekoliko dana, dodavši kako nema podataka da je u Italiji, Južnoj Koreji i Kini zbog koronavirusa umro iko mlađi od 10 godina.
Između redova se mogu naslutiti tri glavna razloga za ovakvu švedsku odluku. Prvo, postoji bojazan da će zatvaranje škola i vrtića delom naterati roditelje da napuste radna mesta, među kojima su neka ključna za funkcionisanje društva, dok će druge mališane morati da čuvaju bake i deke i tako se dodatno izlože zarazi. Drugi razlog je omogućavanje roditeljima mlađe dece da se bez brige posvete radnim zadacima, što je važno za bar delomično održavanje ekonomskih aktivnosti.
Pročitajte još:
Treći razlog je što niko u Švedskoj još nije javno rekao, ali su u petak mnogi mediji preneli reči jednog istaknutog belgijskog epidemiologa, koji smatra da je njegova zemlja pogrešila kada je zatvorila osnovne škole. On smatra da malu decu, koja nemaju faktore rizika, treba svesno izložiti virusu. S obzirom na to da deca očigledno retko oboljevaju i imaju blage simptome, brzo će se oporaviti od bolesti i razviti određeni nivo imuniteta na koronavirus, što će biti od nemerljive koristi po stvaranje imuniteta generacija u budućnosti.
U Švedskoj vlada zabrinutost zbog ekonomskih i finansijskih posledica pandemije. Zasad su najviše stradale uslužne delatnosti, poput hotela i restorana, ali i saobraćajni sektor, u kojima je samo u martu zabeleženo oko 20.000 otkaza. Komanije Volvo Cars i Volvo AB (proizvođač kamiona, autobusa) sledeće nedelje zatvara sve svoje fabrike u Švedskoj. Kod kuće će ostati oko 45.000 radnika, zasad uz redovnu platu umanjenu za oko šest odsto. Iako se švedska javnost odmah prisetila uzrečice da „Švedska ide napred dok Volvo radi“, čini se kako iza ove odluke više stoji nestašica repromaterijala i drastičan pad prodaje u Evropi nego sama zaraza.
Vlada je pre nedelju dana predstavila program pomoći posrnulim kompanijama vredan 30 milijardi evra, a ministarka kulture i sporta Amanda Lind u petak je najavila kako će svaki od ta dva sektora dobiti 50 miliona evra pomoći.
Da zdravstvene vlasti ipak ne žive u iluzijama i ne shvataju situaciju olako, govore i izveštaji sa sastanaka u kriznim štabovima po regijama, na kojima se govori o tome da će koronavirus zahvatiti oko 60 odsto populacije te da je cilj razvući broj obolelih kroz vreme, odnosno uravnotežiti krivu, kako se sastav javnog zdravlja ne bi raspao, ali istovremeno održati bar minimalnu ekonomsku aktivnost.
U odnosu na druge evropske zemlje Švedska ima neke komparativne prednosti u ovoj pandemiji, poput vrlo malog procenta pušača (14%), kao i kulture koja podstiče poštovanje zakona i poverenje u autoritete, samostalnost, individualnost i socijalnu distancu, te činjenice da ima vlastitu proizvodnju mnogih medicinskih potrepština, pa čak i respiratora (16.000 uređaja godišnje). Međutim, isto je tako činjenica da niko u svetu danas nema potpuno pouzdane i univerzalne metode borbe protiv koronavirusa, a Švedska u toj borbi ne sledi ostale, nego uglavnom ide svojim putem. Za nekoliko meseci videćemo da li se to isplatilo.
