U Italiji je sve prisutnija nada da je ono najgore možda prošlo. Nedelje koje je zemlja provela u karantinu mogle bi uskoro da se isplate, jer zvanični podaci govore da broj novozaraženih stagnira.

Taj tračak nade otvorio je pitanje sledećeg velikog izazova: Kako ponovo otvoriti zemlju, a ne izazvati još jedan kataklizmični talas zaraze? Odgovor koji nude neki italijanski zdravstveni stručnjaci i političari kao da je došao iz carstva distopijskih romana i naučnofantastičnih filmova.

Prema ovoj teoriji, to da li će neko ići na posao ili ne, da li će biti slobodan ili ne, zavisiće od toga da li ima ili nema odgovarajuća antitela u krvi, što bi mogao biti znak imuniteta.

Ova debata je, na neki način, preduhitrila čak i nauku, piše Njujork tajms. Istraživači nisu sasvim sigurni, ali se ipak nadaju da prisustvo antitela u krvi ukazuje na imunitet. To, međutim, nije sprečilo političare da oberučke prihvate ovu zamisao, jer su se i oni našli pod sve većim pritiskom ponovnog pokretanja ekonomije u državi i izbegavanja velike ekonomske krize.

Konzervativni predsednik severoistične oblasti Veneto predložio je posebne „dozvole“ za Italijane koji poseduju antitela i koji su preležali virus. Bivši premijer Mateo Renci predložio je „kovid propusnicama“ za nezaražene. I premijer Đuzepe Konte rekao je da je vlada počela razgovore sa naučnicima kako bi se utvrdilo kako ljude koji su se oporavili od bolesti poslati nazad na posao.

Kao u romanu „Vrli novi svet“, ova debata je već u punom zamahu i Italiji, ali Njujork tajms predviđe da će uskoro stići i u zemlje kao što su Španija, Velika Britanija i SAD, gde je zaraza još uvek u usponu.

„Ovo nije diskriminacija. Ovo je zaštita“

„U nekom trenutku, sve države koje se bore protiv korone moraće da nađu ravnotežu između javne bezbednosti i pokretanja privrede. One bi morale da se opredele i između individualnih prava i onoga što je najbolje za celo društvo i da pritom koriste biološke kriterijume, što bi pre samo nekoliko meseci bilo u startu odbačeno u svakoj zapadnoj demokratoji“, piše Tajms.

„Izgleda kao da se čovečanstvo deli na dve grupe – jake i slabe. A upravo se o tome ovde radi“, rekla je Mikela Marcano, profesorka moralne filozofije na pariskom univerzitetu Dekart.

Sa etičkog stanovišta, prema njenim rečima, pitanje korišćenja antitela kao osnove za slobodu kretanja zapravo pomiruje utilitarističko shvatanje onoga što je najbolje za celo društvo sa poštovanjem prava pojedinaca, i to tako što se najosetljiviji štite, umesto da budu marginalizovani.
„Ovo nije diskriminacija. Ovo je zaštita“, tvrdi ona.

Kina je već počela sa ponovnim otvaranjem ekonomije, fokusirajući se na sprečavanje novog talasa infekcija koji bi došao spolja. Guverner Nujorka Endrju Kuomo planira strategiju prema kojoj bi mlađi ljudi koji imaju antitela i koji su preležali virus mogli što pre da se vrate na posao.
I britanska vlada je razmatrala mogućnost uvođenja „imunitetskih pasoša“.

Veneto sledeće nedelje planira da počne sa prikupljanjem 100.000 uzoraka krvi, kako bi onda u laboratorijama bila analizirana antitela ljudi koji imaju virus, kao i onih koji su ga preležali.

Trka za novom strategijom povezanom sa antitelima nigde u Italiji nije tako žestoka kao u Venetu, piše „Nujork tajms“. Sa svojim bogatim resursima, stručnjacima visokog nivoa i prisustvom biotehnologije, upravo bi ova oblast u Italiji mogla da presudno utiče na globalnu debatu od koje bi korist mogla da ima cela planeta.

Gradić Vo, ključno mesto

Oblast se nalazi odmah uz Lombardiju, koja je najviše stradala u epidemiji, a u gradiću Vou u Venetu zabelen je i prvi smrtni slučaj u Italiji, pa je baš taj gradić bio i prvi koji je stavljen pod karantin.

Pritom, Vo ima prilično homogen genetski bazen, zbog čega je bilo kako sprovesti istraživanje. Čim je došlo do epidemije, zvaničnici su preduzeli drastične mere i uzeli su bris od celokupnog stanovništva (oko 3.000 ljudi), uključujući i ljude bez simptoma.

Na taj način je sprečen veliki broj zaraza, a vlasti sada planiraju da sprovedu i testiranje na antitela, kao i genetsko sekvencioniranje cele populacije kako bi okrili matricu prema kojoj su se ljudi razboljevali ili ostajali zdravi.

Rezultati, koji bi trebalo da pristignu za tri do četiri meseca, mogli bi da otkriju zašto neki ljudi ostaju bez simptoma, dok se drugi razboljevaju. Da li su ljudi koji su ostali zdravi već imali antitela? Da li deca u svom organizmu imaju nešto što ih štiti od virusa? Mnogo je pitanja na koja ceo svet čeka odgovor.

Opasnost da se epidemija vrati

Profesor Univerziteta u Padovi Andrea Krizanti kaže da Italija ima možda i najveći broj zaraženih ljudi koji su se oporavili od infekcije, zbog čega sa svetom može da podeli jedinstvene i korisne informacije i podatke.

Dr Krizanti naglašava da je neophodna pažljivo osmišljena strategija „otključavanja“ Italije, i to uz pomoć praćenja kontakata, korišćenja zaštitne opreme i agresivnog testiranja na post-virusna antitela.

„Lako je organizovati karantin. Bez odgovorajuće strategije za dalje postupke, najverovatnija posledica je da se epidemija vrati“, upozorava on.
Naučnici u Italiji kažu da virus kovid-19 proizvodi dve vrste antitela. Prva vrsta se obično pojavljuje pet ili šest dana nakon izlaganja virusu, da bi 20 dana kasnije nestala. Dok se pacijent oporavlja, to antitelo, koje indirektno ukazuje na zarazu, postepeno biva zamenjeno drugim antitelom, koje indirektno ukazuje na to da je osoba u nekom trenutku imala virus.

Kada kod nekog biva otkriveno samo drugo antitelo, to znači da osoba najverovatnije više nije zaražena.

„U tom slučaju ste najverovatnije ili osoba koja je preživela infekciju, ili ste bili asimptomatični i razvili ste antitela“, kaže dr Krizanti.