Italijani od danas putuju samo na posao ili zbog medicinskih i drugih hitnih razloga. Premijer Đuzepe Konte smatra da mere koje je Italija nedavno preduzela kada je zatvorila Lombardiju i nekoliko provincija - nisu dovoljne.

Dramatično stanje nastavlja se u Italiji nakon što je u ponedeljak premijer Konte naredio zabranu okupljanja i proglasio Italiju „zaštićenom zonom“.

On je pozvao Italijane da izbegavaju putovanja i da „ostanu kod kuće“. U Hrvatskoj je potvrđen 13. slučaj zaraze koronavirusom, a u Sloveniji je broj skočio na 25, piše 24sata.hr.

Naime, situaciju „iz prve ruke“ preneo je javnosti doktor Daniel Maćini, hirurg koji radi u bolnici „Humanitas Gavazzeni e Castelli“ u Bergamu. On je na svom Fejsbuk profilu objavio pismo u kojem vrlo realno objašnjava sa kakvim se problemima susreću lekari i ostalo medicinsko osoblje u Italiji, odnosno sadašnju situaciju u Italiji.

„Nakon dužeg razmišljanja hoću li išta napisati o ovome šta nam se događa, osetio sam da tišina uopšte nije odgovorna. Pokušaću da prenesem ovo što mi doživljavamo u Bergamu tokom ovih dana pandemije i da prenesem ljudima koji nisu uključeni u posao i koji su daleko od naše stvarnosti. Razumem potrebu da se ne stvara panika, ali kad poruka o opasnosti, od onoga što se događa ne dospeva do ljudi, i kad vidim nebrigu u odnosu na preporuke ponašanja, kao i ljude koji se i dalje okupljaju žaleći se kako ne mogu da idu u teretanu ili ne mogu da organizuju fudbalske turnire, hvata me jeza“ napisao je doktor.

On dalje navodi da je osoblje iscrpljeno.

„Video sam umor na licima koja nisu znala što je to uprkos ionako napornom radu u bolnici. Video sam solidarnost svih nas. Video sam lekare koji premeštaju krevete i prebacuju pacijente, koji umesto medicinskih sestara primenjuju terapije. Video sam medicinske sestre sa suzama u očima jer ne možemo da spasimo sve pacijente. Nema više smena, nema rasporeda. Društveni život za nas je obustavljen“ dodao je italijanski lekar.

Dr. Maćini piše i o reorganizaciji rada u bolnicama.

„I ja sam zaprepašćeno gledao reorganizaciju čitave bolnice u prethodnoj nedelji, kad je naš trenutni neprijatelj još bio u senci. Odeljenja su se polako praznila, izborne aktivnosti prekidale, u intenzivne nege stavljalo se sve više kreveta… Ova brza transformacija bolnice donela je u bolničke hodnike atmosferu nadrealne tišine i praznine koju još uvek ne možemo razumeti, čekajući rat koji je tek trebao da započne i za koji mnogi (uključujući i mene) nisu bili sigurni da će ikad doći s takvom bahatošću.“

I sve se to, po mišljenju dr. Macchinija, događalo u tišini i bez javnosti, prenosi Slobodna Dalmacija.

„Još se sećam kako je moje dežurstvo pre nedelju dana prošlo čekajući poziv sa mikrobiologije. Čekao sam nalaz brisa prvog sumnjivog pacijenta u našoj bolnici razmišljajući o tome kakve će posledice to imati za nas i kliniku. Ako razmislim o tome, moja uzrujanost zbog jednog mogućeg slučaja čini se gotovo smešnom i neopravdanom, sad kad sam video šta se događa. Rat je doslovno eksplodirao i bitke su neprekidne danju i noću. Jedan za drugim, nesrećni ljudi dolaze na Hitnu pomoć. Svi su proveli nedelju ili deset dana kod kuće sa temperaturom, bez izlazaka i rizikovanja širenja zaraze, ali sad to više ne mogu podnesem. Ne dišu dovoljno, treba im kiseonik. Očigledno, boravak kod kuće dok se simptomi ne pogoršaju ne menja prognozu bolesti. Sad je, međutim, stigla potreba za bolničkim krevetima. Jedan za drugim, odeljenja koja su se nedavno ispraznila pune se velikom brzinom. Pločice sa imenima pacijenata, različitih boja, zavisno od operativne jedinice kojoj pripadaju, sad su sve crvene, a umesto hirurške operacije postavlja se dijagnoza koja je uvijek ista: prokleta bilateralna intersticijska pneumonija.“ piše doktor Maćini.

U svom pismu otkriva kako dve nedelje nije vidio svog sina, kao ni članove svoje porodice, jer ne želi da ih izloži koronavirusu.

Njegov kolega dr Kristiano Slaroli je za „Corriere della sera“, izjavio kako su u bolnici u Bergamu došli u situaciju da moraju da biraju koga će spasiti. Kako kaže, odlučuje se prema starosti pacijenta, njegovom opštem zdravstvenom stanju i šansama da preživi.