Tomislav Merčep, osuđen za ratne zločine, preminuo je danas, a o brutalnosti njegove jedinice "Merčepovci" i dalje se priča.
Pročitajte još:
Merčep je osuđen jer nije sprečio Merčepovce da počine zločine nad uglavnom srpskim civilima na Zagrebačkom velesajmu, u Kutini u centralnoj Hrvatskoj i Pakračkoj Poljani u zapadnoj Slavoniji krajem 1991. godine.
Po optužnici, pripadnici te jedinice na području Pakračke Poljane, Zagreba i Kutine nezakonito su uhapsili 52 osobe, od kojih su 43 ubili, tri se vode kao nestale, a šest je preživelo mučenje i zlostavljanje.
Bili su, kako su pisali hrvatski mediji, poznati po posebnoj okrutnosti, a iza njih je ostao krvavi trag koji se nije mogao sakriti.
Upravo zbog te stravične okrutnosti i zločina počinjenih bez ikakvog pokrića te njegove uloge u svemu tome, Merčepa su zvali „gospodarom života i smrti“, i to od Vukovara, preko Zagreba pa sve do Pakračke Poljane.
„Najteže ti je zapaliti prvu kuću i ubiti prvog čoveka, posle ide po šablonu…“
Za zločine počinjene u Pakračkoj Poljani nad civilima srpske nacionalnosti krajem 1991, hrvatska javnost doznala je još 1997. kada je Miro Bajramović, jedan od pripadnika Merčepove jedinice, o njima svedočio u intervjuu za tadašnji nedeljnik Feral Tribune. Prema njegovim rečima Merčep je za sve to znao, iako nije lično učestvovao u likvidacijama.
„Zovem se Miro Bajramović i direktno sam odgovoran za smrt 86 ljudi. Ja s tom činjenicom navečer zaspim i ujutro se budim, ako zaspim. Svojom sam rukom ubio 72 ljudi, među njima je bilo i devet žena. Nismo pravili razliku, ništa nismo pitali, oni su za nas bili četnici i neprijatelji. Najteže ti je zapaliti prvu kuću i ubiti prvog čoveka. Posle sve ide po šablonu. Ja znam imena i prezimena svih ljudi koje sam ubio“, ispričao je davne 1997. Feral Tribjunu jedan od „merčepovaca“ koji je prvi progovorio o strašnim događajima u Pakračkoj Poljani.
Taj isti „merčepovac“ je istakao da je njegov komandant Merčep sve znao, da nije učestvovao u samim ubistvima i mučenjima, ali da je sve znao. Bilo je i pismenih izveštaja o svemu, ali većina je prenošena uživo.
„On je znao za svaku likvidaciju jer je bio zapovednik i bio je za nas harizmatična osoba. (…) Mi smo u Pakračkoj Poljani jednako ubijali i Hrvate i Srbe. Nas su se plašili i Hrvati u Poljani. Selo je, naime, po celu noć slušalo jauke i zapomaganja iz zatvora, ljudi nisu mogli spavati, ali nam ništa nisu smeli reći. Svi su znali da bi, ako nešto priupitaju, i sami mogli završiti u zatvoru“, ispričao je još Bajramović u Feralu koji je intenzivno pisao o zločinima u Pakračkoj Poljani.
To je tek površina strahota koje su merčepovci radili. Zatvorenike su držali u podrumu škole, spajali ih na struju i palili plamenom iz plinske boce pa zalivali kiselinom po genitalijama i očima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar