Svetska zdravstvena organizacija (SZO) konačno se konsolidovala oko pitanja imuniteta krda: ova ideja nazvana je "naučno i etički problematičnom", a situaciju naročito komplikuje činjenica da vakcina ne samo da još uvek nije dostupna, već niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kada je realno očekivati je.
Jedna važna stvar je zanemarena u forsiranju ove strategije: SZO je istakla da je imunitet krda koncept koji se koristi za vakcinaciju, odnosno onda kada se stanovništvo iliti „krdo“ može zaštititi od virusa tako što će većinski deo populacije biti vakcinisan.
Šta je imunitet krda?
Imunitet krda ili kolektivni imunitet se javlja kada većina pojedinaca u zajednici razvije imunitet na bolest što onemogućava prenos infekcije – tako je, teoretski govoreći, cela zajednica zaštićena, ne samo oni koji su imuni. Virus više nema na koga da pređe.
Drugim rečima, imunitet krda postiže se tako što se ljudi štite od virusa, a ne tako što mu se izlažu bez ikakve zaštite i SZO zato ističe i da nikada u istoriji javnog zdravlja imunitet krda nije korišćen kao strategija u epidemijama, kamoli u pandemijama, kako piše Euronews.
Od izbijanja epidemije u Kini krajem decembra, od koronavirusa preminulo je više od milion ljudi.
Strategija kolektivnog imuniteta ili „imuniteta stada“ je opisivana kao način zaustavljanja pandemije tako što bi se dovoljno ljudi inficiralo, a da bi se potom smanjio broj neimunih potencijalnih domaćina virusa.
Međutim, epidemiolozi, virusolozi i stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da čak i ako se ova kontroverzna strategija relativno uspešno primeni, cena bi mogla da bude previsoka: ubila bi previše ljudi.
Zato je SZO imala pravo kada je ovu ideju nazvala „neetičnom“.
Svi dokazi o „imunitetu krda“ sugerišu da ga je možda teže postići nego što se ispočetka pretpostavljalo, iako se o njemu govori praktično od proglašenja pandemije, a naročito u kontekstu takozvanog „švedskog modela“ koji se u neku ruku i temeljio na ovoj strategiji.
Neka klinička istraživanja pokazala su da samo teže oboleli pacijenti od koronavirus razvijaju antitela u ranoj fazi oporavka od ove bolesti, a ranija istraživanja su pokazala da imunitet, čak i kod teže obolelih, može da oslabi za nekoliko sedmica. Još uvek nema jednoglasnog naučnog konsenzusa, zapravo, o imunitetu, naročito što još uvek nisu do kraja razjašnjeni malobrojni, ali zabrinjavajući slučajevi reinficiranja.
Pročitajte još:
Stručnjaci i naučnici zato tvrde da je mala verovatnoća da se kolektivni imunitet održi bez vakcine ili redovnog inficiranja. Štaviše, ako bi se i pokušala strategija koja podrazumeva sticanje imuniteta ukidanjem karantina i mera distanciranja, izvesno je da bi došlo do ogromnog porasta broja smrtnih slučajeva, i to uglavnom među najranjivijima – starijim i hronično bolesnim osobama. ž
Već ima mnogo priča o mestima koja su navodno pretrpela teške gubitke u prvom talasu, a da su potom postala imuna, ali se i to ispostavilo netačnim pošto je s jeseni broj zaraženih počeo da raste i u delovima sveta koje je virus proletos doslovno razorio.
Jedan od naučnika koji je za Gardijan govorio o neodrživosti i neprihvatljivosti ovog konceptra istakao je da je Velika Britanija bila u potpunom karantinu tri meseca, a da je tada svejedno stradalo hiljade ljudi, a sada Britanija ima svega osam odsto populacije sa nekim nivoom imuniteta.
Podići to na nivo od 60 ili 70 odsto koliko je neophodno da bi se stekao imunitet krda imalo bi, zato, stravične i katastrofalne posledice.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar