Foto:Screenshot Youtube GoetheUniversitaet

Poznati hrvatski naučnik Ivan Đikić bio je gost Novog dana na N1 televiziji, gde je govorio o situaciji sa koronavirusom, vakcinama i pripremljenosti hrvatskog zdravstvenog sistema.

Foto:EPA-EFE/ANTONIO BAT

Đikić je na početku rekao kako misli da je važno da je zdravstveni sistem dobro organizovan, piše Jutarnji.hr.

– Drago mi je što vidim da je u Hrvatskoj prvi odgovor na dva slučaja koja su potvrđena bio stručan, adekvatan, razuman i vrlo dobro iskomuniciran sa javnošću. Ljudi koji vode zdravstvenu službu, uključujući i direktorku infektivne klinike Alemku Markotić, stvarno su sa jednim vrlo stručnim i profesionalnim stavom smirli situaciju i prepustili to zdravstvenoj službi da na pravilan način obradi te ljude, da pronađe ljude sa kojima su bili u kontaktu i na taj način spreči dalje nepotrebno i opasnije širenje bolesti, ističe Đikić.

Osvrnuo se i na to da li je traženje „nultih pacijenata“ i kontakata s kojima su zaraženi bili u kontaktu dobra stvar.

– Treba biti iskren i reći da nam ništa drugo ne preostaje. Jer mi nemamo ni lekova, a nemamo ni vakcinu. Mi nemamo načine da sprečimo patološki efekat tih virusa, tako da jedna pravilna epidemiološka obrada i zdravstveno izolovanje nosilaca virusa je jedini način da se spreči nekontrolisano širenje – rekao je Đikić.

Smatra da su priče o zatvaranju granica nepotrebne u javnosti dok ne postane stvarna objava pandemije u svetu i kako se tada može razgovarati o rigoroznim merama takve vrste.

– Izolovanje ljudi u gradovima i državama samo pojačava strah kod ljudi, koji se počnu ponašati nerazumno. Imaju strah od toga što će se dogoditi, ne samo njima nego i njegovim bližnjima i na taj način vi imate ove sve scene gde ljudi kupuju po dućanima sve, maske se nerazumno kupuju, bacaju, jer one su većinom jednokratne upotrebe. Tako da ta psihoza, ta histerija koja se stvara u javnosti ima mnogo više negativnih efekata, nego smirujući efekat ako neko želi da naglasi da smo spremni da zatvorimo granice ili da smo spremni da zatvorimo transport vozovima iz Italije u Austriju.

Mislim da je to sve bilo nepotrebno i doprinelo je tome da jednostavno javni službenici, političari bilo koje evropske zajednice bi trebalo da ovo prepuste stručnjacima, ljudima koji vode svetsku zdravstvenu organizaciju i javno zdravstvo. Oni će vam na najpametniji i najbolji način reći političari treba da se uključe – pojašnjava Đikić.

Objasnio je i kako se razvija koronavirus.

– Veoma je slično kao i virus gripa. Oni dolaze ciklično, šire se vrlo brzo. Ti virusi jednostavno nestaju za par meseci. To se u Kini događa, verujem da će se dogoditi i u drugim zemljama po svetu. Tako da će ovaj virus, ovaj zadnji virus nestati, kao što su i drugi virusi nestajali u prošlosti. Takođe, ono što stvarno želim da naglasim  je da moramo biti svesni da ovakvih opasnosti postoji sve više i više i mi kao naučnici moramo upozoriti javnost da ignorisanje klimatskih promena nije bezazleno samo zbog toga što imamo probleme sa vremenom, nego zato što se stvaraju tzv. dormantni ili pritajeni virusi u prirodi. Oni nastaju upravo zbog klimatskih promena i moja očekivanja su u budućnosti da će biti još više ovakvih slučajeva. Moramo pripremiti ne samo naučnike, ne samo ulagati u nauku, nego moramo pripremiti i javnost da shvate da će mnoge stvari koje se događaju u svetu, a povezane su s klimatskim promenama, imati u budućnosti reperkusiju i na naše zdravlje i na pojavu ovakvih virusa – kazao je Đikić.

Upitan koliko nauka poznaje ovakve viruse, odgovorio je: „Ovi virusi su vam zoonozni, znači pojavljuju se kod životinja i mi nemamo pregled svih podvrsta virusa koji se pojavljuju kod životinja. Nažalost, u vrlo retkim slučajevima dolazi do evolucijske promene virusa kod životinja i prelaska na ljude. I tada postaje opasnost jer dolazi do promena tih različitih receptora na stanicama virusa i oni mogu nakon toga preći na ljudske stanice i tada je to jedna lutrija. Evolucija je toliko brza da ne možemo predviđati genetsku podlogu tih virusa i nezahvalno je predviđati lečenje i vakcine. Mi vakcine možemo stvarati na temelju iskustava koje smo imali iz prošlosti, ali svaki virus koji se pojavi u prirodi može imati potpuno nove genetske karte koje će nam stvarati dodatne probleme i upravo radi toga je neophodno da se istražuje sve što znamo do sada o influenca virusu i virusima korone koje smo imali u prošlosti, da bismo bili spremni za odgovor na budućnost. Vakcine su vam najefikasniji i najbolji i danas jedini delotvorni način borbe protiv virusa. Kada se stvore dobra vakcine one štite pre pojave simptoma virusa. Kad su se virusi pojavili, vakcine su nedelotvorne.