U Hrvatskoj od 31. maja prodavnice počinju da rade i nedeljom. Naime, zbog dobre epidemiološke situacije hrvatski Zavod za javno zdravlje ukinuo je, nakon mesec dana, zabranu rada prodavnica nedeljom, uvedenu zbog pandemije koronavirusa. Zatvaranje prodavnica obnovilo je sukob u društvu po tom pitanju koji traje već dve decenije.
Mesec dana zabrane rada prodavnica nedeljom ispunile su žestoke svađe između sindikata i klerikalnog dela javnosti koji je pozdravio ovu epidemiološku meru i tražio da ona ostane i kada epidemija prođe. U raspravu su se uključili i poslodavci koji tvrde da bi ih zabrana rada nedeljom upropastila i dovela do otpuštanja brojnih radnika.
Kao reakcija na to, Vlada je najavila izmene Zakona o trgovini gde bi se za Hrvatsku kao turističku zemlju uvelo 14 radnih nedelja, a poslodavci bi izabrali kojim to nedeljama žele da rade.
Rad nedeljom bi se prema tom predlogu plaćao 50 posto više nego rad tokom radnih dana.
„Budući da nema kolektivnog ugovora, a zakon kaže da se rad nedeljom plaća više, ako poslodavac plati samo paru više, svoju je zakonsku obavezu izvršio”, objasnila je novinarima predsednica Sindikata trgovine Hrvatske Zlatica Štulić, obrazlažući jednoglasno zalaganje sindikata za zabranu rada nedeljom.
U uređenim kompanijama rad nedeljom plaća se 35 do 40 posto više, a predsednica Sindikata kaže kako nikada nije srela čoveka kome je rad nedeljom plaćen 100 posto više, za šta udruženja poslodavaca tvrde da je čest slučaj.
„Vrlo često poslodavci ističu da je nedelja radni dan kao i svaki drugi, ali za radnike to nije isto. Mislimo da država treba to da reguliše kroz Zakon o trgovini. Odlukom Ustavnog suda Hrvatske 2009 godine ukinute su upravo te odredbe tako da se u Hrvatskoj može raditi svih 365 dana od 0 do 24 sata”, objašnjava Zlatica Štulić.
„Sindikati žele da se rad nedjeljom zabrani jer u Hrvatskoj nema socijalnog dijaloga, i zato što on nikada nije bio plaćen na odgovarajući način”, kaže novinarka portala Faktograf.hr Gabrijela Galić, prenose hrvatski mediji.
„Priče da će nekoliko hiljada ljudi ostati bez posla zbog zatvaranja radnji nedeljom – ne stoje. Iste takve priče imamo svaki puta kada se govori o povećanju minimalne plate – onda se govori da će i po 20.000 ljudi ostati bez posla. Pa ne ostanu bez posla nego nastave da rade i uz rast minimalne plate”, kaže Galić.
Rešenje je u modelu u kom bi rad ili nerad nedeljom određivala tržišna načela, sa obaveznim granskim kolektivnim ugovorom koji bi jasno odredio kako se plaća rad nedeljom i praznicima, i naravno, kvalitetnim inspekcijskim nadzorom provođenja kolektivnog ugovora.
Crkva i zabrana rada nedeljom
Najglasniji zagovornik zabrane rada nedeljom u Evropi, pa tako i u Hrvatskoj je Katolička crkva. Pod njenim pritiskom hrvatske vlasti su već dva puta (2003. i 2008. godine) donele gotovo potpunu zabranu rada prodavnica nedeljom, ali je Ustavni sud oba puta ukinuo takve odredbe kao neustavne.
Ako nova parlamentarna većina i nova vlada, formirani nakon parlamentarnih izbora, zakazanih za početak jula, nastave sa izmenama zakona kojim bi se ograničio rad trgovina nedeljom, to bi bio treći takav pokušaj u Hrvatskoj unazad dve decenije.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar