Podeli:
Foto: Rubn Olmo Morales / Alamy / Alamy / Profimedia

Ugledna hrvatska naučnica dr Petra Klepac, docent na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, od početka izbijanja novog virusa proučava njegovo širenje.

Od samog početka izbijanja nove bolesti Covida-19 u Vuhanu, Petra Klepac bavi se modeliranjem koronavirusa i česta je sagovornica novinara iz uglednih britanskih medija, pa je tako pre nekoliko dana objavila kolumnu u Gardijanu.

– Kad se pojavio koronavirus u Vuhanu, pitanje je bilo koliko brzo se bolest širi. Tamo je bila veza sa pijacom Huanan, i mislilo se da se radi o zarazi životinja. Ali vrlo brzo se pokazalo da se bolest uspešno širi među ljudima, pa je trebalo odrediti parametre širenja. Sada se bavimo procenom kapaciteta javnog zdravstva, kolika će biti potreba za krevetima na intenzivnoj njzi – kaže mi za Jutarnji list Petra Klepac.

Rođak SARS-a

– U idealnom svetu, rana detekcija i brza reakcija omogućuju da se širenje zarazne bolesti zaustavi pre nego što se ona proširi i postane epidemija. Suzbijanje širenja obično uključuje izolaciju i testiranje osoba za koje se sumnja da su zaražene, ulaženje u trag osobama koje su s njima bile u kontaktu i njihovo stavljanje u karantin u slučaju da su se zarazile. Što su testiranje i pronalaženje kontakata temeljniji, to su bolji izgledi da će se širenje bolesti ograničiti – objasnila je dr Klepac.

Zatim je dodala zašto je novi koronavirus teško detektovati.

– SARS-CoV-2 rođak je virusa koji je prouzrokovao epidemiju SARS-a 2003. godine. U slučaju SARS-a simptomi su bili dobar pokazatelj da li je neko zaražen ili ne. Stoga ste lako mogli prepoznati slučajeve i izolovati ih. Te osobe nisu uspele da prošire zarazu, a pratili ste njihove kontakte. I to funkcionisalo pa se bolest nije proširila kao Covid. Slično je bilo i kod velikih boginja: osobe nisu bile zarazne pre nego što su pokazivale simptome. Stoga ste mogli izolovati kontakte. Kod velikih boginja smo imali i vakcinu , zahvaljujući čemu je ta bolest na kraju iskorenjena – ispričala je Petra Klepac.

Ali detektovati Covid-19 mnogo je teže jer bolest može prenijeti osoba koja ne prikazuje nikakve očite simptome.

– Jedna od naših prvih analiza pokazala je da pregledi u aerodromima, gde se putnicima mjerila temperatura, nisu efikasna metoda za detekciju Covida-19. Ako osobe ne pokazuju simptome, nemoguće je pronaći zaražene, osim ako se ne primene laboratorijski testovi. To znači da se bolest mnogo lakše može ukoreniti u novim lokacijama. U situaciji smo koja je mnogo ozbiljnija od sezonskog gripa. Treba imati na umu da se SARS-CoV-2 dvostruko brže širi od virusa gripa, a smrtnost je bar deset puta veća nego kod gripa. I ta smrtnost je koncentrirsana kod ljudi iznad 65 ili 70 godina, pogotovo kod onih koji već imaju zdravstvene probleme – rekla je dr Klepac.

Foto: EPA-EFE/ALESSANDRO DI MARCO

Ističe da je Kina svetu pomogla tako što je usporila širenje bolesti i ostalim zemljama dala vremena da se pripreme. No nisu sve zemlje to iskoristile, što vidimo na primjeru Irana, ali i Italije, u kojoj je sada broj umrlih veći nego u višestruko mnogoljudnijoj Kini.

– Dobar pokazatelj problema je bila činjenica da su Italija i Iran otkrili Covid-19 u svojoj populaciji tek kad su se pojavili prvi smrtni slučajevi, što je bilo prekasno. Ako su prvi znaci Covida u nekoj zemlji smrtni slučajevi, to znači da vam se bolest širi nekontrolisano već dve-tri nedelje. Dakle, čim se saznalo da Italija i Iran imaju smrtne slučajeve, pretpostavljalo se da te zemlje imaju veliki broj zaraženih – govori dr. Klepac.

Kako u Zagrebu žive njezini roditelji i rodbina, budno prati situaciju u našoj zemlji.

Upitama da li su nade da će nam toplo vreme biti saveznik u borbi s koronavirusom neutemeljene, kaže:

– To se još ne zna. Postoje neki podaci iz Kine koji ukazuju da se bolest sporije širi u toplijim krajevima te goleme zemlje. Ali podaci iz Singapura pokazuju kako se virus uspešno širi u toplim i vlažnim krajevima. Još ne znamo meteorološke korelacije i održivost virusa u različitim klimatskim uslovima. Ipak, postoje indikacije da će se brzina širenja virusa smanjiti. No nije jako verovatno da će nestati jer ima toliko puno ljudi koji su osetljivi na SARS-CoV-2. Stoga će on i dalje moći cirkulisati, ali smanjenom brzinom – rekla je dr Klepac.

Osvrnula se na azijske zemlje koje su uspješno obuzdale širenje Covida.

– Kina je pokazala svetu da mere koje je primienila funkcionišu. I Tajvan i Singapur dobro su reagovali. Južna Koreja je imala drugi pristup: oni su sproveli mnogo testiranja, intenzivno su sledili kontakte i suzbili epidemiju na drugi način. Ako sklonite sve te mere, bolest će se opet početi eksponencijalno da se širi jer je veliki deo populacije i dalje osetljiv na koronavirus. Smatra se da je u Vuhanu, koji je imao najveću epidemiju Covida-19, samo pet do 10 posto steklo imunitet – ustvrdila je Petra Klepac.